- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Banke i država

Najvažnije vesti koje dolaze iz Evropske unije nisu u vezi sa jednom ili drugom diplomatskom inicijativom iz Beograda, već o idejama kako da se pomogne evropskim bankama i, a to je nova vruća tema, kako da se pomogne zemljama članicama i zemljama kandidatima (stvarnim i potencijalnim) da izbegnu opasnosti od bankrotstva.

Jedan broj zemalja, ne samo onih u tranziciji već i one čije ih banke kreditiraju, suočava se sa teškoćama zaduživanja jer ili ne mogu da nađu kreditore ili je cena duga suviše velika. A sve se suočavaju sa rastućim fiskalnim deficitima jer praktično sve privrede ulaze u recesiju. Tako da se javlja pitanje zašto da, recimo, siromašnije zemlje, uglavnom one na istoku Evropske unije, štede kada bogatije, od kojih su neke u većim teškoćama, povećavaju javnu potrošnju? Pa ako je reč o nemogućnosti da se te siromašnije zemlje same zaduže, zašto se ne bi zadužila Unija za njihov račun?

Na prvo pitanje, o štednji i potrošnji, odgovor je prilično jednostavan. Nije ništa novo da neko ko je siromašniji, pogotovo ako ima i dugove, štedi više od onoga ko je bogatiji. To je naprosto zato što postoje razlike u bogatstvu. U ovom času nije ni dobro stojećim zemljama lako da se zaduže jer se smanjuje ponuda kredita, a u svakom slučaju stroži su uslovi zaduživanja. Zemlje u tranziciji, bilo da su članice EU ili su kandidati, moraju da budu spremne da plate najmanje tri ili četiri procentna poena više nego, recimo, Nemačka kada se zadužuju. Usled toga se javlja ideja da se EU zaduži za zemlje članice. Problem je u tome što EU nema budžet koji bi mogao da preuzme te dugove. Trebalo bi da, na primer, Nemačka uzme na sebe tuđe bankarske ili državne dugove.

 
Blic, 25.02.2009.

Peščanik.net, 26.02.2009.