Možda bi se S. Basara i „turboporavednici“ mnogo bolje razumeli kada bismo mogli da dokučimo, koja od ove njegove dve tvrdnje predstavlja autentični izraz njegovog mišljenja:

(a) „Rat i ratni zločini su, izgleda, još uvek suviše veliki biznis da bi bili prepušteni lekovitom zaboravu. (Korekcija istorijskih nepravdi bila bi za pohvalu kada bi nekako bilo moguće oživeti ubijene.)“

…ili

(b) „Razložno je nikada ne zaboraviti (Plavšićkine) zločine radi izbegavanja budućih zločinačkih avantura.“

Prvo mišljenje je S. Basara izneo 5-og novembra u listu „Danas“, a drugo 12-og novembra.

Dakle, da li je potreban (a) lekoviti zaborav ili je potrebno (b) razložno pamćenje?

I u ovom drugom slučaju, zašto? Da li zato što je to (a) unosan biznis, ili (b) radi izbegavanja budućih zločinačkih avantura?

Peščanik.net, 13.11.2009.

The following two tabs change content below.
Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.

Latest posts by Srđa Popović (see all)