Sigurno bi bilo pretenciozno – pa i neumesno – ovde započeti raspravu o večnoj teoremi zločina i kazne. Ali najnovija zbivanja u Beogradu nagone delom na nešto slično: bogoslovi nisu ponudili nikakvo objašnjenje jer, ako je Bog jedini i poslednji sudija za zlo koje čovek nanosi čoveku i ljudskoj zajednici, teorema ostaje teorema a ostalo su kaluđerska zanovetanja. Znao je to i F. M. Dostojevski koji u tome nije odmakao daleko. Sud nije našao krivca za ubistvo baba – dve su u pitanju – i R. Raskoljnikov se muči i kažnjava sam, no baba nema pa nema. Ubijene su.

U Beogradu su našli neko „rešenje“ za ovu aporiju tako kako su razumeli poznati uzus iz anglo-saksonskog prava.

Nagode se počinilac dela i država, tako što počinilac plati ogromnu sumu i robija privatno. U svojoj vili u kojoj inače živi; ima na nogama nekakvu narukvicu elektronsku – zašto se to zove narukvica ako se nosi na članku leve noge – to niko ne zna. To je postalo masovno i kako se čini delotvorno. Sada su krenuli i oni koje sud tereti za atentat na Z. Đinđića, i oni se nagađaju ili će se nagoditi. Sada je zaista „sve moguće“, kaže poznati advokat S. Popović i to je ono što zabrinjava u ovoj ludoj aporiji beogradskoj. Imaju vlasti već godinama ekipu od dvadeset ljudi koji neumorno tragaju za odbeglim generalom Mladićem i oni su raspoređeni u ešalone – prvih pet tragaju, i kada u nekom skrovištu nađu dičnog generala oni ga – hitno stave u vozilo i prebace na sigurno mesto. Druga petorka traga dalje i, saznajemo, nalazi stvari odbeglog – recimo naočare i nerešenu ukrštenicu – i to kao materijal dostavlja organima – pa i Hagu ako treba. U trećoj grupi su neumorni tragači – među njima i ministri – koji uveravaju da se potraga nastavlja i da se uspehu nadaju. U četvrtoj „petorci“ su ljudi koji daju izjave: učinili su sve što mogu i nastaviće da ulažu trud ne štedeći ni život. Oni uveravaju Serža Bramerca da se najzad prizove pameti i napiše pozitivan izveštaj SB OUN. Posle svega što se dešavalo sa jatacima – S. Župljaninom i drugima – nije isključeno da će se nagađati i sa zločincima i jatacima, pa se može desiti da se i general Mladić posluži ovim, a ta mu se prilika pruža sada. Svi će priznati zločin, ali zločinaca neće biti, niti će biti neke ozbiljne kazne – a pepeo i krv Srebrenice na epoletama dičnog generala će biti oduvani kao da ih bilo nije. „Sve je moguće“, kaže iskusni pravnik S. Popović i tu smo gde smo i bili. Ako mali Simović – a on „mnogo zna“, slažu se svi – progovori i ukaže na pozadinu ubistva premijera, stvari će krenuti, ali ne znamo u kom smeru. Ako se pak predomisli i prihvati nagodbu, opet je sve moguće. Premijera Z. Đinđića nema – mučki je ubijen – a postoji mogućnost da neće biti ni zločinaca ni političara koji su stajali iza svega. Ono što je za Srbiju tragično, to su mogućnosti nagodbi, a kakvo je stanje u pravosuđu – opet je sve moguće. Zna dobro iskusni S. Popović da postoji još jedna mogućnost – da se sudi, i to na osnovu dovoljnih dokaza, svima. Aporija će ostati aporija, a ostalo je famozna „politička volja vlastodržaca“. Ako se sve prepusti istoričarima, dobićemo istorijsku istinu – posle veka i po – ali tu pravde nema pa nema. Valja imati na umu još nešto, možda mnogima nevažno – anglosaksonsko pravo važi u anglosaksonskim zemljama. U Srbiji stvari drugačije stoje vekovima. Zna se kada i do koje mere su „nagodbe“ valjane.

Na potezu su država i društvo – advokat će uraditi svoje, odnosno on je već uradio dosta i tu ne bi trebalo da bude moguće – baš sve.

 
Zapisi iz Palanke

Peščanik.net, 12.05.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)