- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Biznis plan

 
Novi ministar kulture Ivan Tasovac i formalno je razrešen dužnosti direktora Beogradske filharmonije, s kojom se iste večeri oprostio na svečanom otvaranju prve koncertne sezone bez popularnog menadžera posle 12 godina.

Sa sednice vlade u četvrtak, međutim, nije stigao očekivan odgovor na još jedno moguće pitanje sukoba interesa u ovom sveže rekonstruisanom resoru.

Prošlog vikenda je, tvrde upućeni, u ministarstvu kulture osvanula ideja da pomoćnika ministra Dragana Kolarevića smeni Saša Mirković, jedan od direktora i suvlasnika RTV B92 i predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Ukoliko dobije i konačnu administrativnu overu, ispraćaj prvog srpskog kulturnog ustanika obradovaće mnoge. Predložena zamena, nažalost, zabrinuće tek ponekog.

Na stranu sumnje da je Tasovčeva politička bestelesnost dovoljna za političku odluku kakva je tekuća rokada na jednom od odlučujućih toposa za budućnost medija u Srbiji; i tehnički profil Saše Mirkovića zasad je dovoljan.

Mirković je direktor za spoljne komunikacije RTV B92, u kojoj ima i vlasničkog udela kao fizičko lice; direktor je i vlasnik 30% „Preduzeća za menadžment i konsalting B92 Trust doo Beograd“ – koje poseduje 11,35 odsto akcija RTV B92, a upisano je i kao osnivač Fondacije B92. Veruje se da učestvuje u vlasništvu još bar jedne reklamne agencije.

Njegovim dolaskom između ostalog i na čelo radne grupe za izradu medijskih zakona, u kojoj je do sada bio član delegiran iz dela domaće medijske industrije, ovaj interesni krug dobio bi značajnu prednost u odnosu na sve ređe zastupnike interesa javnosti.

U ovim poslovima, Mirković bi se pridružio novoj državnoj sekretarki u ministarstvu, novinarki Gordani Predić, koja je na ovo mesto imenovana na sednici vlade 10. septembra i koja je zasad zadužena za medijsko zakonodavstvo – oblast čije je konačno uređenje već uveliko probilo rokove iz pre par godina usvojene strategije.

Naime, nacrt krovnog zakona o javnom informisanju potpisan je i nalazi se na ekspertizi u Briselu, ali je tok zakomplikovao interesni sukob oko dva posebna zakona – o elektronskim medijima i javnim servisima. Saša Mirković bi ovaj sukob mogao razrešiti u korist „gazda“, kako ih je nazvao profesor Vladimir Vodinelić kada je letos dao ostavku na članstvo u stručnoj radnoj grupi, zbog potajnog prekrajanja već napisanih odredbi u ministarstvu.

Nezvanično, bitka se posebno vodila oko planova državnih službenika za ekskurziju izvan granica autonomije javnih servisa, ali i odredbi koje se tiču odnosa države i ostalih igrača na medijskom tržištu. Osim zakonskih rešenja ponuđenih u nacrtu tri zakona koji se odnose na ograničavanje interesa vlasnika medija, poput donjeg praga udela u vlasništvu, koji podleže obavezi objavljivanja ili materijalne odgovornosti vlasnika medija za objavljene informacije – kao posebno sporne ukazale su se i odredbe koje nalažu javno registrovanje podataka o budžetskim sredstvima uloženim za „unapređivanje medija“.

Slivanje novca iz javnih budžeta, od republičkog do lokalnih, u privatne medije kroz razne prikrivene ili projekte potpuno izuzete iz javnog obračuna, ukazuje se kao osnovni mehanizam političke kontrole medija. Upućeni tvrde da ova sredstva korišćena za kupovinu poslušnosti višestruko prevazilaze prihode od oglašavanja u lokalnim i nacionalnim medijima.

O ukupnom kapitalu koji je, u novcu ili nekretninama, na ovaj način do sada ugrađen u medije kakva je RTV B92, transformišući je postepeno od devedesetdvojke u rijaliti B-produkciju na polzu vlasti, teško je nagađati u magli netransparentnosti. Ali donekle čini logičnim očekivati na kojoj se strani u sporu oko medijske legislative našao Saša Mirković kao član radne grupe.

Kao pomoćnik ministra biće u prilici da neposredno utiče na zakonska rešenja tokom dugog putovanja nacrta zakona od kabineta u kome su pisani do skupštine. Konačno, osim pri izboru zakonskih odredbi za usvajanje, Mirkovića će konfliktni interesi razdirati i prilikom njihovog sprovođenja, što u Srbiji nije beznačajan problem.

Početkom ove sedmice ministru Ivanu Tasovcu na čitanje je upućen potpisan tekst nacrta zakona o javnim servisima, uz prateće pismo u kome članovi radne grupe objašnjavaju kompromis na koji su bili prinuđeni.

Pisci zakona su, naime, predvideli da se javni servisi – RTS i RTV – finansiraju iz budžeta do kraja 2015. nalažući istovremeno vladi Srbije da najkasnije do juna iste godine skupštini predloži „novi oblik finansiranja javnih medijskih servisa iz pretplate“.

Biće to još jedna politička tema prvog reda za depolitizovano ministarstvo kulture, kada populistički zavet o ukidanju pretplate bude potrebno zaboraviti kao nepromišljenu glupost te još jednu garnituru vlasti suočiti sa stalnom dilemom hoće li dozvoliti institucionalnu autonomiju, ili se ipak privoleti ugodnom carstvu političke uzurpacije javnih servisa.

Nacrtom zakona definisan je i procenat budžeta koji bi se naredne dve godine izdvajao za javne servise, da bi se izbegla politička arbitraža, i on bi iznosio 1,50 odsto – od čega 80% ili 75% za potrebe RTS, a 20% ili 25% za potrebe RTV. Odredba je oročena do kraja 2015, dok se članom 45 vlada Srbije obavezuje da najkasnije do 30. juna 2015. skupštini podnese „predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, koje sadrže odredbe koje omogućavaju sveobuhvatan i efikasan način finansiranja javnog medijskog servisa iz pretplate, odnosno naknade kao i komercijalnih izvora finansiranja“.

Sa osakaćenim tekstom nacrta zakona o elektronskim medijima nije se daleko odmaklo; nezvanično, interes da se digne cena Telekomu daleko je jači zalogaj od Saveta RRA, sa kojim je bitka vođena u prethodnoj rundi, zbog pokušaja da se ovom instrumentu izvršne vlasti uruče ogromna ovlašćenja nad javnim servisima. Iz ministarstva još nije stigao odgovor na zahteve da se radnoj grupi omogući miran završetak rada na ovom nacrtu.

Konačno, jedan od najvažnijih preduslova za ulazak biznisa u sferu odlučivanja o javnom interesu već je ispunjen – strah od politike sveo je temeljno pitanje slobode medija na tehnički problem strukture i organizacije kojim se bave staleška i udruženja vlasnika.

Čeka se još samo odluka sa vrha.

 
Peščanik.net, 20.09.2013.