- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Дoпунски час из књижевности

Fotografije čitateljki, Ivana Karić

Поштовани министре Вербићу,

Припремајући се претходних дана за почетак другог полугодишта, осмишљавала сам радне налоге за ученике који желе да поправе постигнут успех на крају полугодишта. Знате, да будем искрена, није баш лако предавати српски језик и књижевност у средњој стручној школи. Јер, то је за ученике, мени незнано зашто, „нестручан“ предмет и треба заиста доста енергије уложити да се ученици посвете изучавању књижевности. Међутим, с обзиром да посао просветног радника и није посао у устаљеном значењу те речи, већ својеврсно мисионарство које је непроцењиво (отуда је непримерено незадовољство платама које доиста профанише узвишеност циља рада у просвети), пуна ентузијазма приступам свом раду. Е сад, уз то долази и, народски речено, професионална деформација и моја одважност да Вам се лично обратим. Јер, у недавно датом интервјуу рекли сте да бисте свој рад тј. труд оценили високом оценом. Обрадовао ме је Ваш долазак на чело просвете – образовани сте, професионално посвећени, културни – прави кандидат да оживи доситејевско наслеђе српске просвете. То, пак, подразумева и свестраност личности, управо оно што настојимо да развијемо код наших ученика. Међутим, чини ми се да је средњошколско градиво из књижевности помало заборављено. Као сваки добар наставник, нећу занемарити Вашу самопроцену, нити ћу Вам одмах дати ниску оцену, већ ћу најпре јавно, како налаже Министарство просвете, образложити своју оцену и понудити смернице за њено поправљање. Ваше је само да будете пажљиви на часу.

Први разред. Немојте ми приговорити да је давно било – античка драма прожима за цео живот. Антигона. Сукоб обичајних и кодификованих начела. Заборавили сте да, иако је Креонт био у праву гледано са правног становишта, Антигонина грађанска непослушност је, са становишта етике и правдољубивости које не мора да кодификује закон, оправдана. То учим(о) ученике. Учим(о) их да су застрашивање и грубост почесто одлика лоше власти која се ослања на легалитет, не показујући етички кредибилитет и хуману легитимност. Један од васпитних циљева наставне обраде Софоклове трагедије (који уважава Министарство просвете) јесте да ученици, изоштравајући своју критичку свест, разумеју да је Законодавчева позиција релативна и да су његови поступци почесто мотивисани личним интересима који не морају да се поклапају са интересима грађана и да грађани треба да реагују у име достојанства човека и хуманости, закона који не морају бити нормирани да би били поштовани. Предлажем писање есеја на тему Креонт – џелат или жртва?

Градиво другог разреда сте савладали, али, ослањајући се на стандарде постигнућа прописаних за предмет српски језик и књижевност, морам да приметим да нисте досегли напредни ниво. Без сумње сте читали Радоја Домановића. Верујем да бисте лепо репродуковали садржај, рецимо, Данге или Вође. Уколико бисте то још зачинили историографским подацима неопходним за контекстуализацију приповедака и елоквентно излагали, можда бих узела у разматрање и оцену 3. Ипак, трудите се. Али за већу оцену бих Вас упутила да додатно изучите књижевнотеоријске појмове алегорија и сатира и примените стечени теоријски оквир у интерпретацији текста. Јер, добровољно жигосање ради потврде оданости режиму и/ли безрезервно корачање за слепим вођом, ма колико он харизматичан био (директно пропорционално очају народа), нису идејни исходи које ученици треба да уграде у сопствени систем вредности. Но, уколико би теже ишла интерпретација текста, радо бих Вам, као наставница која поштује личност и афинитете својих ученика, а уочавајући Вашу флексибилност у групном раду, изашла у сусрет и понудила улогу у Нушићевом Народном посланику.

Градиво трећег разреда ми је омиљено, да будем искрена. Додуше, намрштим се кад прочитам у наставном програму прописаном од стране Министарства просвете да ученици треба да прочитају роман Милоша Црњанског Сеобе I. Откуд се ту денуло I, кад Црњански није написао Сеобе II? Ал’ да не цепидлачим, срећна сам што је Црњански још увек предвиђен програмом, јер су пре неколико година „избачени“, рецимо, Толстој и Јаша Игњатовић. Не знам само да ли Ана Карењина и Вечити младожења нису више релавантна књижевна дела или Министарство, можда (ништа не инсинуирам, само се питам), цени да ученици средњих стручних школа нису дорасли тим књижевним делима? Како било, ја имам срећу да моји ученици желе да прочитају и, програмом непредвиђеног, Кафку. Како да их пустим у свет без Кафке! Разумем ја, министре, да је Кафка сложен и херметичан. Али само мало труда треба да се дође до изузетног спознајног искуства. Већ као средњошколци, дакле, читајући Кафку, стичемо одијум према бирократској машинерији која обезличава и ништи човека сводећи га на број, или главу, речено анкетним речником Вашег Министарства којим ових дана тражите попис запослених у просвети за потребе рационализације (sic!) – хоће ли идући пут бити грло?

Напослетку, Андрић. Врхунац средњошколског образовања и сваки пут осећам да часови обраде Проклете авлије имају завештајну димензију. Отуда посебну пажњу посвећујем теми књигољубивости, те улози интелектуалаца у немирним годинама и важности отпора на ђавољем острву. Додуше, мало је теже данас пред ученицима бранити став да треба богатством читалачког искуства и знањем да се боримо против, на пример, заслепљености човека једне књиге какав је Андрићев валија измирски, јер ученици виде да у Србији можеш прочитати једну књигу и докторирати. Иако ме пецне сваки пут када се моји ученици нашале на мој рачун, критикујући ме да већ три године (одужило се то нешто) пишем докторат из књижевности, задовољна сам, јер се иронијом (градиво 1. разреда) адекватно служе. Но, да не потежем тему доктората, постала је passé, а и Ви нисте баш речити на ту тему. Не брините, не бих Вам је дала за говорну вежбу. Али, још мало Андрића. Проклета авлија је и роман о солидарности. Увек наводим ученицима поводом Авлије стихове Џона Дона, …не питај за ким звоне звона, она звоне за тобом. О поштовању и солидарности је реч, министре – професионалној, људској. Нисте стали у одбрану колега доктора и доктораната и колега просветних радника. Дакле, Проклету авлију прочитати још једном са оловком у руци.

Но, ја сам оптимистична и верујем да ћете Ви ревносно обновити градиво. Пошто прижељкујете високу оцену за свој труд и рад, а верујем да желите и да продубите стечено знање, ево нешто за петицу: Edward W. Said Representations of the Intellectual (знам да сте Ви министар који се служи енглеским језиком) и Мирко Ковач Бодеж у срцу. Само напред, Ви то можете, и Хомер понекад задрема!

С поштовањем,
Жарка Свирчев,
наставница у Економској школи у Бечеју
и докторанткиња на Филолошком факултету

Пешчаник.нет, 21.01.2015.