Prva ispravka. Dejan Ilić piše: „Ovo je odjek jednog od raširenijih tumačenja kraha Jugoslavije (mogli smo na njega da naiđemo i u tekstu Gligorova povodom četvrt veka od pada Berlinskog zida). Ukratko, ako ne ranije, onda je te 1972. godine Jugoslavija propustila poslednju šansu da se iz temelja transformiše i utemelji na demokratskim i tržišnim osnovama. Pošto je šansa propuštena, sve što je potom usledilo bilo je i očekivano i praktično neminovno. Ovo, međutim, ne može ni blizu biti potpuno objašnjenje za raspad Jugoslavije, a pogotovo ne za masovne zločine koji su se dogodili u postjugoslovenskim ratovima“. Ovo je netačno tumačenje moga mišljenja, bilo kao odjek ili bilo šta drugo, kako u tekstu na koji se upućuje, tako u bilo čemu što sam na tu temu napisao, o onome što sam radio i da ne govorimo.

Druga ispravka. Dejan Ilić piše: „Imamo, rekao bih, dve opcije. Prva je ona za koju se zalažu (…) V. Gligorov (…). Oni kažu: bacimo sve na tržište, pa ko preživi“. To je, blago rečeno, netačno. Mnogo važnije, a i poučnije, postoji nešto što se zove principle of charity, ako se namerava ponuditi rešenje potrebno je da je ono bolje od najbolje verzije alternativnog predloga. Inače nije jasno ni šta se tačno kritikuje niti šta se zapravo nudi.

 
Peščanik.net, 11.02.2014.