Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Ove nedelje ruski MIG-ovi nam izlaze i iz frižidera. Nema televizijskih vesti, novina, radija niti internet portala koji nije objavio da se predsednik Vlade Aleksandar Vučić dogovorio da nam Rusija pokloni šest aviona MIG-29, ali da za ovaj poklon treba da platimo 180 do 230 miliona evra, za remont i naoružanje. Pojavila su se različita tumačenja ove vesti – da je čitav dogovor u vezi sa poklonom nejasan, da to Srbiju konačno gura u „ruski zagrljaj“, da je jeftinije nabaviti nove avione na nekom drugom mestu, itd. Pritom je jedno pitanje ostalo nedorečeno – da li je u uslovima Vladinih mera štednje zaista neophodan remont aviona za 180 do 230 miliona evra? Zar Vlada nema važnije probleme koje bi mogla da reši za taj novac? I da se razumemo, ovo pitanje bi važilo i da se radi o američkim, evropskim ili bilo čijim drugim avionima i remontima.

Dakle, zar nemamo prečeg posla od kupovine lovačkih aviona u situaciji kada bezbednost Srbije nije ugrožena? Dečačka fascinacija letelicama ne pravda donošenje odluke o potrošnji 180 do 230 miliona evra sada kada bitke koje bijemo nisu protiv ljutog neprijatelja iz vazduha. Jedini rat koji vodimo je onaj protiv siromaštva i zatiranja poslednjih tragova socijalne države. On se ne dobija kupovinom lovačkih aviona. Penzionere kojima su umanjene penzije ne zanima da li će Srbija imati tri ili devet MIG-ova 29. To ne zanima ni korisnike socijalne pomoći kojima je ona uslovljena obaveznim neplaćenim radom (o čijoj ustavnosti Ustavni sud odlučuje evo već treću godinu). Da li imamo tri, šest, devet ili 299 letilica ne zanima ni roditelje dece koji će račune za bebi opremu plaćati sa PDV-om i pod bolje zaštićenim srpskim nebom.

Uz vesti o kupovini MIG-ova pojavila se i ona da su građani u nekim gradovima u Srbiji pokrenuli peticije da se novac za novogodišnje proslave na trgovima preusmeri na lečenje dece. Reklo bi se – lepa inicijativa, dajmo novac deci koja su obolela od teških bolesti umesto da plaćamo preskupe dočeke Nove godine. Problem je, kao i sa kupovinom MIG-ova, daleko dublji i zapravo se tiče pitanja potrošnje novca iz državnog budžeta i određivanja prioriteta u dobu štednje koje je ova Vlada nametnula kao novu normalnost. To možda najbolje pokazuje nedavna izjava predsednika Vlade povodom protesta vojnog sindikata: „Protestuj svaki dan, majstore, nikakav problem nemam. Para ima onoliko koliko ima“. Posle čega je otišao da kupi avione za vojsku čiji vojnici sa svojim platama jedva sastavljaju kraj s krajem.

***

Šta na sve to kažu standardi ljudskih prava koji obavezuju Republiku Srbiju i kakve veze kupovina lovačkih aviona ili doček Nove godine na trgovima ima sa ljudskim pravima? Mere ekonomske politike i odluke o potrošnji sredstava iz budžeta, kao i njihove posledice, moraju biti u skladu sa obavezama koje se tiču ljudskih prava, baš kao što to moraju biti i presude, rešenja i ostale odluke koje se donose u nekom pravnom sistemu. Jedna od centralnih obaveza Republike Srbije prema odredbama Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je da ne nameće i ne sprovodi retrogresivne mere u oblasti ostvarivanja ovih prava.

Republika Srbija je pristupanjem ovom dokumentu preuzela obavezu da progresivno realizuje ekonomska i socijalna prava i da ne uvodi mere i politike koje će sniziti nivo dostignutih prava – da ne ukida ili ograničava socijalna davanja, ne povećava poreze koji pogađaju najugroženije i da ne nameće nove uslove koji dodatno otežavaju ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava. U situaciji kada nema novca za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava, svaka država je obavezna da aktivno traži međunarodnu donatorsku pomoć kako bi prebrodila efekte krize i obezbedila minimum Paktom zagarantovanih ljudskih prava.

Realnost je takva da se države članice ovog Pakta, koji je jedan od centralnih dokumenata iz korpusa međunarodnog prava ljudskih prava, u određenim situacijama suočavaju sa ekonomskim ili drugim krizama koje objektivno mogu ugroziti dostignuti nivo ljudskih prava. Svetska ekonomska kriza praćena merama štednje je savršena ilustracija ugroženosti ovih preuzetih obaveza. Procene Međunarodne organizacije rada su da će u periodu 2016-2020. mere štednje pogoditi više od šest milijardi ljudu na svetu.[efn_note]I. Ortiz, M. Cummins, J. Capaldo, K. Karunanethy; International Labour Office, ‘The Decade of Adjustment: A Review of Austerity Trends 2010-2020 in 187 Countries’ (Extension of Social Security Series No. 53) (ILO, 2015).[/efn_note] Kako Srbija ovde nažalost prati trendove, postavlja se pitanje šta da se radi – s jedne strane neophodan je novac za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava (kao i građanskih i političkih), a sa druge je ogroman budžetski deficit.

U takvoj situaciji, Srbija je dužna da mere prilagođavanja koje bi mogle uticati na ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava posebno prilagodi standardima ljudskih prava. To pre svega znači da ove mere treba da budu vremenski ograničene. Isto tako, one treba da budu neophodne i proporcionalne (dakle da ne pogađaju posebno ugrožene građane i građanke), i ni u kom slučaju ne smeju imati diskriminatorni karakter. Na kraju, ove politike treba da definišu minimum garantovanih ekonomskih i socijalnih prava, ili osnovne garancije socijalne sigurnosti, razvijene od strane Međunarodne organizacije rada.[efn_note]Letter dated 16 May 2012 addressed by the Chairperson of the Committee on Economic, Social and Cultural Rights to States parties to the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights.[/efn_note]

Pogađajte šta je Republika Srbija od svega ovoga uradila.

Od devedesetih godina prošlog veka kriza je naša normalnost, ali mere štednje koje pogađaju najugroženije nikako ne smeju postati nova normalnost u Srbiji. Kad se to bude shvatilo, možda se i odustane od megalomanskih naoružavanja ili dočeka novih godina koji građanima šalju samo jednu poruku – jedite kolače na nekom aeromitingu ili dočeku Nove godine, a vašu decu ćemo lečiti od novca sakupljenog SMS porukama.

Peščanik.net, 24.12.2016.

Srodni linkovi:

Nemanja Stjepanović – O migovima i mitovima

Ljubodrag Stojadinović – Festival starih lovaca