- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Mladi i nezaposleni

Prema podacima dostupnim Frankfurter Allgemeine Zeitung evropski komesar za socijalna pitanja Laslo Andor namerava da predstavi paket neobavezujućih pravila prema kojima bi vlade država članica Evropske unije trebalo da uvedu takozvanu garanciju za mlade. Reč je o meri kojom se svim osobama do 25 godina starosti garantuje da će najkasnije u roku od četiri meseca od kraja školovanja ili prestanka prethodnog radnog odnosa dobiti novo radno mesto, nastaviti profesionalno usavršavanje ili započeti praksu kod nekog poslodavca. Države same odlučuju o načinu sprovođenja ove mere.

Evropska unija planira da podrži sprovođenje ovih programa sredstvima iz evropskog socijalnog fonda. Slični programi su se do sada primenjivali u Austriji, Holandiji i Norveškoj, a odnedavno u Finskoj i Luksemburgu. Inicijativa za pokretanje ovog programa na evropskom nivou potekla je od zemalja juga Evrope, koje beleže rekordnu stopu nezaposlenosti među mladima. Trenutno je u celoj EU nezaposleno 5,5 miliona mladih do 25 godina. U Grčkoj i Španiji nezaposlenost u ovoj starosnoj grupi je preko 55%, a u Italiji, Portugaliji, Irskoj, Letoniji, Mađarskoj, Slovačkoj i na Kipru preko 30%, pri čemu je trećina mladih nezaposlena više od godinu dana. Predlog komisije nije obavezujući, jer su Velika Britanija i Švedska prigovorile da EU nije nadležna za pitanja nezaposlenosti mladih.

Kada je reč o pozitivnom primeru aktivne politike na tržištu rada, TAZ je pokušao da čitaocima približi situaciju u Austriji, gde je nezaposlenost samo 4,5%, a među mladima 8,5%.

Tajna uspeha Austrije je i u Nemačkoj i u Švajcarskoj poznata formula „dvostrukog obrazovanja“. Reč je o tome da teorijski rad mora da prati praksa i obratno. Ko započne pripravnički staž mora osim praktičnog rada da nastavi profesionalno usavršavanje. Treba dodati i to da u Austriji još uvek važi načelo da socijalni mir zavisi od broja zaposlenih.

Firme koje nameravaju da zaposle pripravnike prijavljuju se za subvencije kod nacionalne službe za zapošljavanje. Nakon izbijanja finansijske krize uvedeni su dodatni programi, kao što su „garancija praktičnog i dodatnog obrazovanja“ i „coaching mladih“. Sve ove mere država godišnje subvencioniše sa 600 miliona evra.

Austrijski sistem je privukao veliku pažnju drugih zemalja članica. Pre nekoliko nedelja delegacija iz Austrije, sastavljena od predsednika austrijske privredne komore i predsednika saveza austrijskih sidikata, posetila je Pariz kako bi pariskom sekretaru za obrazovanje predstavila austrijski sistem.

Međutim, u TAZ su se mogli pročitati i kritički stavovi. Tako se dopisnik iz Španije pita na koji će način države ispošćene programima štednje finansirati predložene mere, budući da evropski socijalni fond nema dovoljno sredstava, a socijalno partnerstvo je posle reformi zahtevanih od strane MMF-a i EU ozbiljno narušeno, ako ne i potpuno uništeno.

Rezultat dosadašnjih reformi na tržištima rada u Španiji i Grčkoj, implementiranih uprkos žestokim protestima, je liberalizacija kojom nisu stvorena nova radna mesta, već su olakšana otpuštanja. U Španiji se ponovo uvode specijalni ugovori o radu za mlade, koji pružaju vrlo malu zaštitu od otkaza, a plate su toliko niske da je samostalan život nemoguć.

Posledica: ko ima dobro obrazovanje i govori jezike, taj sreću traži u inostranstvu. U prvih devet meseci ove godine iz Španije se iselilo 55.000 pretežno mladih ljudi. Ako se ovaj trend nastavi Španiju će do kraja decenije napustiti oko milion stanovnika. Od ovog najviše profitira Nemačka, jer joj se do sada nije ukazala prilika da pod tako povoljnim uslovima zaposli visoko kvalifikovanu radnu snagu.

 
Evropsko osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Süddeutsche Zeitung se osvrnuo na predlog o uvođenju evropskog osiguranja za slučaj nezaposlenosti u okviru van Rompujevog plana za uspostavljanje „prave ekonomske i monetarne unije“. Cilj osiguranja je amortizacija nesrazmernog gubitka poslova uslovljenog sprovođenjem reformi. „Sistem osiguranja na centralnom nivou“ bi trebalo da odigra ulogu podsticaja kako bi se države članice ugovorno obavezale na brže sprovođenje strukturnih reformi i podizanje konkurentnosti. Građani koji zbog reformi izgube posao imali bi pravo na vremenski ograničeno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Na unošenju ovog predloga insistirao je Pariz, ali je sama ideja potekla od Angele Merkel, koja je na evrosamitu u oktobru naglasila da je važno da pokažemo solidarnost sa ljudima koji su najteže pogođeni reformama, ali istovremeno moramo da osiguramo da sve zemlje evrozone, a ne samo one koje se oslanjaju na kredite za spas, sprovedu neophodne reforme. Berlin je predložio da se sve zemlje evrozone obavežu da će se uhvatiti u koštac sa slabim tačkama na njihovim tržištima rada i da će ukloniti ograničenja konkurentnosti. Vlade koje potpišu ove ugovore kvalifikovale bi se na vremenski ograničenu finansijsku podršku.

 
Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 08.12.2012.