- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Neozbiljan čovek

Romnijev izbor Pola Rajana za potpredsedničkog kandidata izazvao je lavinu komentatorskog ushićenja. Sada ćemo, najavljuju kolumnisti jedan za drugim, dobiti pravu raspravu o fiskalnoj budućnosti države. To se moglo očekivati: pustite Tea Party, pravo biračko telo g. Rajana su komentatori, koji već nekoliko godina tvrde da je baš on taj Pošteni, Ozbiljni Konzervativac, čiji predlozi zaslužuju poštovanje, čak i ako nam se ne dopadaju.

Ali on nije taj, niti su njegovi predlozi ozbiljni. Rajanova ekonomija je oduvek bila prevarantska, iako je, pošteno govoreći, postala još gora otkad je g. Rajan ušao u kampanju.

Hajde da kažemo nešto o tome šta se zaista nalazi u Rajanovom planu, i da napravimo razliku između konkretnih predloga i neosnovanih tvrdnji. Još konkretnije, hajde da govorimo o tome – kao što se radi u većini diskusija o budžetu – šta bi trebalo da se dogodi u narednih 10 godina.

Što se tiče poreza, g. Rajan predlaže velike rezove poreskih stopa za najveće prihode i korporacije. Pokušao je da izbegne uobičajeni proces, gde poreske predloge ocenjuju nezavisni revizori, ali nepartijski Centar za poresku politiku uradio je proračun, i gubitak prihoda od ovih rezova iznosi 4,3 biliona dolara u narednih deset godina.

Što se tiče potrošnje, g. Rajan predlaže ogromne rezove u Medikejdu, prenoseći ga na pojedinačne države, istovremeno smanjujući subvencije usklađene s inflacijom prema projekcijama pod sadašnjim sistemom. Tako će se uštedeti 800 milijardi dolara. On predlaže slične oštre rezove u bonovima za hranu, čime bi se uštedelo nekih 130 milijardi, uz gomilu drugih rezova, poput smanjenja pomoći studentima. Budimo blagonakloni i recimo da će se svim tim rezovima uštedeti bilion dolara.

Povrh toga, g. Rajan ubraja i 716 milijardi u uštedama za Mediker, koje su deo Obaminog zakona o zdravstvu, iako hoće da se otarasi svega ostalog iz ovog zakona. Uprkos tome, g. Rajan se sada pridružio g. Romniju u osudi predsednika Obame za „rezove u Medikeru“; više o tome kasnije.

Dakle, ako saberemo konkretne predloge g. Rajana, imamo 4,3 biliona u poreskim olakšicama, delimično nadoknađenim sa oko 1,7 biliona u smanjenju potrošnje – gde ove poreske olakšice, gle čuda, neproporcionalno koriste najbogatijem 1 procentu, dok bi rezovi u potrošnji prvenstveno bili na štetu porodica sa malim primanjima. Sve u svemu, rezultat bi bio uvećanje deficita za oko dva i po biliona dolara.

Međutim, g. Rajan tvrdi da je on borac protiv deficita. Na čemu se zasniva ova tvrdnja?

Pa, on kaže da bi nadoknadio poreske olakšice „proširenjem baze“, što bi eliminisalo dovoljan broj poreskih odbitaka da se nadoknadi izgubljeni prihod. Koje bi odbitke eliminisao? To ne želi da otkriva – i realno, poreski prihod takvog obima bio bi praktično nemoguć.

Istovremeno, on tvrdi da bi napravio još dodatnih rezova u potrošnji. Šta bi rezao? Neće da kaže.

Dakle, ono što g. Rajan zapravo nudi jesu konkretni predlozi koji bi značajno uvećali deficit, plus tvrdnja da on ima tajni plan za porez i potrošnju, koji odbija da sa nama podeli, ali pomoću kojeg će njegov celokupni plan postati plan za smanjenje deficita.

Ako ovo zvuči kao budalaština, to je zato što jeste. Pa ipak se „plan“ g. Rajana tretira sa velikim uvažavanjem u Vašingtonu. Tri vodeće lobističke grupe čak su mu dodelile nagradu za fiskalnu odgovornost. O čemu se radi?

Odgovor je, u osnovi, trijumf stila nad suštinom. Dugoročno, Rajanov plan bi ukinuo Mediker kakav poznajemo – a u Vašingtonu, „fiskalna odgovornost“ se često izjednačava sa željom da se smanje davanja za Mediker i socijalno osiguranje, čak i ako bi navodne uštede bile potrošene na smanjenje poreza bogatima umesto na smanjenje deficita. Uz to, samozvani centristi uvek traže konzervativce koje mogu da hvale, kako bi istakli svoj centrizam, a g. Rajan je vešto iskoristio tu slabost, slažući zavodljivu priču, iako mu se brojke ne uklapaju.

Sada je pitanje da li nezaslužena reputacija g. Rajana kao poštenog i fiskalno odgovornog može da preživi njegovo učešće u duboko nepoštenoj i neodgovornoj predizbornoj kampanji.

Prvi znak nevolje već je isplivao u obliku pitanja o Medikeru. G. Romni, pokušavajući da ponovi uspešnu republikansku strategiju iz kongresnih izbora 2010, uporno napada predsednika za iste uštede u Medikeru koje su deo Rajanovog plana. A odgovor g. Rajana kada je to istaknuto bio je neverovatno jadan: on je samo uvrstio te rezove, kaže, zato što ih je predsednik stavio „u nacrt“, šta god to značilo. Naravno, kakvo god bilo opravdanje g. Rajana, činjenica je da bi bez tih ušteda njegov budžet još više bio plan za povećanje, a ne smanjenje deficita.

Da li onda izbor g. Rajana nagoveštava ozbiljnu kampanju? Ne, zato što g. Rajan nije ozbiljan čovek – on samo glumi ozbiljnog čoveka na televiziji.

 
The New York Times, 20.08.2012.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 22.08.2012.