Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Svedoci smo devetog u nizu ubistava žena od početka ove godine. Prošlog petka je J.A. ubijena od strane sinova M.A. i D.A. u Trgovištu. Mediji prenose da su nadležne institucije bile upoznate sa nasiljem kome je često bila izložena. Kada ju je početkom prošle godine jedan od sinova pretukao, mere koje je nadležni centar za socijalni rad preduzeo su bile pokretanje tužbe za nasilje u porodici i izmeštanje žene u prihvatnu stanicu. Ova tužba dobila je i sudski epilog, te je jedan od nasilnika kažnjen zatvorom iz koga je izašao samo nekoliko dana pre ubistva. Nadležne institucije preduzimale su mere iz svoje nadležnosti – zašto onda nisu uspele da zaštite ovu ženu?

Nakon nekoliko meseci koje je provela u prihvatnoj stanici žena je, po rečima institucija koje prenose mediji, zahtevala da se vrati kući. Često nasilje koje je trpela (što su znale i institucije i komšiluk ove porodice), zloupotreba alkohola i istorijat kriminalnog ponašanja (krađa, razbojništva, dilovanje droge)[efn_note]28.2.2018, Srpski telegraf: Ubili majku pa tri dana živeli pored leša.[/efn_note] njenih sinova, nisu državnim organima bili dovoljan pokazatelj toga da bi njen povratak u zajednicu sa njima mogao dovesti do smrtnog ishoda. Pravo je svake žene da odluči gde i sa kim će živeti, ali je obaveza institucija da procene da li bi njen povratak u domaćinstvo predstavljao visok rizik po njen život, te da postupe na osnovu te procene i sankcionišu nasilje i spreče njegovo ponavljanje i eskalaciju. Zašto su zaposleni u nadležnim institucijama prevideli da bezbednost žrtve treba da bude prioritet njihovih intervencija? Da li je i kako izvršena procena bezbednosnih rizika? Ako nije, zašto nije?

Osim propusta u proceni bezbednosnih rizika ili njihovog izostanka, čini se da je zakazala i saradnja između nadležnih službi, koja je jedan od najvažnijih preduslova za organizovanje i sprovođenje zaštite žene koja preživljava nasilje. Mediji su preneli izjave zaposlenih u centru za socijalni rad koji tvrde da nisu bili obavešteni da je D.M. pušten iz zatvora. Da je ova informacija razmenjena na vreme, ponovo je morala biti urađena procena bezbednosnih rizika i planirane mere koje bi rezultirale time da se ova žena zaštiti. Još onog trenutka kada je J.A. odlučila da se vrati u zajednicu sa sinovima, institucije su, bez obzira na njenu odluku, morale da preduzmu sve što je u njihovoj moći da bi je zaštitile. Ovako su sve institucionalno preduzete mere ostale nedovoljne.

Politika o sprečavanju i zaštiti žena od nasilja mora da bude nedvosmislena i dosledna, a sve zakonske mogućnosti na raspolaganju moraju biti primenjivane i efekti izrečenih mera moraju biti praćeni. Bez koordinisanog, sveobuhvatnog i sistemskog odgovora svih nadležnih službi nasilju se ne može stati na put. Reagujte dok ne bude kasno!

Autorka je aktivistkinja u Mreži Žene protiv nasilja (26 ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele muško nasilje u Srbiji; organizacija za koordinaciju Mrežom: Autonomni ženski centar).

Peščanik.net, 03.03.2018.