- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Obnova ili propast demokratije u Srbiji?

Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

I pored represije i ređanja afera koje jedna drugu sustižu, dobra je vest da vlast ne uspeva da sakrije šta radi iza leđa građana. Ne znamo baš sve detalje, ali znamo dovoljno čime se sve ona bavi. Ponekad se i potpuno van konteksta spomenu minuli skandali, kao kad podsvest nekontrolisano provali. Tako se u priči o prijateljskim odnosima sa Rusijom, Vučić odjednom prisetio „izmišljene afere Tamnava“ od koje nije bilo ništa. I od ove poslednje najverovatnije neće biti ništa. A mnogo je važna, jer je potvrdila sumnju da Vučiću nije dovoljno što je pokorio sve institucije, već je napravio i paralelne, tj. paradržavne strukture koje obavljaju prljave (čitaj kriminalne) poslove. O tome crno na belo svedoči poslednji skandal sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem, protiv koga je inspektor MUP-a podneo krivičnu prijavu zbog instaliranja tajne grupe u svom kabinetu. Ova krimi grupa bavi se nelegalnim praćenjem nepodobnih novinara i drugih nepodobnih građana. Kako je krivična prijava stigla u javnost nije poznato, ali mi se čini da u institucijama još uvek postoje ljudi koji neće baš sve svinjarije da im puste. Ministar je pokušao da se odbrani tako što je nekoliko dana pre nego što je krivična prijava isplivala (za koju je on očigledno znao) sam sebe oslobodio optužbe tako što je iznebuha na RTS-u krenuo da predviđa da će jedna novinarka izaći u javnost sa lažnom pričom kako je policija prati i kako će jedno udruženje novinara prijaviti taj slučaj. I gle stvarno! Sve se obistinilo.

Moja tema nije da se bavim ovim slučajem koji je gotovo do detalja jasan, kao ni time što ministar Stefanović najverovatnije neće biti gonjen, niti će podneti ostavku. Biće to još jedna afera koja uteruje strah u kosti, ali se već zatrpava odlukom Vlade da se narod razveseli. Ona će iz budžeta platiti koncert Cece Ražnatović, koji će se održati u Nišu za srpsku novu godinu. Dobićete Cecu, umesto da uznemiravate ministra Stefanovića u njegovim važnim državnim poslovima, da prisluškuje i prati novinare. Pošto znamo u kakvom smo se beznađu našli, jedina i glavna tema treba da bude šta činiti kako bi se oslabila i likvidirala Vučićeva ološkratija od koje više ne može da se živi u bukvalnom smislu reči. To pitanje se nametnulo kao urgentno, pošto smo čuli kakav se pakleni plan sprema. O čemu se radi? Dušan Bajatović, prevejani mangup, tvrdi SPS i svemoćni direktor Srbijagasa, u emisiji Pressing na TV N1 izjavio je kako političku stabilnost i opsežnu reformu Srbije garantuje samo vladavina SPS-a i SNS-a, dok će sve druge stranke, a on misli pre svega na građansku opoziciju, u potpunosti nestati. Konačno će se napraviti stabilan politički prostor sa dve velike stranke, od kojih će SPS zauzeti poziciju levog centra, a SNS će se pozicionirati kao desni centar. Tako će se završiti priča sa „demokratskom opozicijom“, na koju više niko ne računa i koja nikome nije potrebna. Ko je malo levo, eto mu SPS, a ko je više desno, eto mu SNS. Da se sprema likvidacija građanske opozicije moglo je svakome biti jasno po neprekidnim i bezobzirnim napadima na DS, pa i onim kriminalnim praćanjem nepodobnih koje obavlja ministar Stefanović po direktivi sa vrha. Ta sića koja ima samo šest posto, kao i njeni restlovi, neće više postojati; ubitačnom reformom će konačno biti uspostavljena politička stabilnost sa dve stranke. Poruka je jednostavna i za one napolju. Oni će ubuduće računati samo na ove dve stranke, jer sem njih u Srbiji više neće biti onih drugih.

Zamisao ovakve političke „stabilizacije“ nameće potrebu da se opozicija sabere i razmisli kako da se odbrani i animira svoje pokolebane birače. Ne vredi čekati na supermene koji će nas spasti, jer oni ne postoje, a i naši ljudski kapaciteti su dramatično istanjeni. Građanska opozicija danas je na parčiće rastavljana Demokratska stranka, pa bi bilo logično da se ta stranka ponovo ujedini, bilo kao jedna stranka, bilo kao čvrsta i jedinstvena koalicija. A to zavisi od zrelosti lidera koji vode DS i frakcije DS-a, čije pojedinačne perspektive ne postoje. Sve te frakcije vode bivši potpredsednici DS-a i jedan njen bivši predsednik, pa se pristojni ljudi pitaju da li je moguće da oni ne mogu da sednu za isti sto kako bi napravili jasan plan za demokratsku obnovu samih sebe i Srbije za nove okolnosti i nove izazove. I da se razmahnu. To ne bi bio DOS, već ljudi sakupljeni u jednu (složenu) organizaciju. Ne moraju odmah da pobede, ali treba da vrate nadu isticanjem svoje kandidature kao alternative ovom beznađu u kojem se danas nalazi Srbija.

Peščanik.net, 13.01.2016.

The following two tabs change content below.

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).