- Peščanik - https://dev.pescanik.net -

Od izbora do izbora

U pet kosovskih opština 9. januara održani su ponovljeni parlamentarni izbori. U ovim opštinama izbori su usledili nakon što je utvrđeno da je bilo krađe na prvim izborima posle proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008, organizovanih od strane kosovskih institucija 12. decembra prošle godine. Zbog toga je oko 40 hiljada glasača bilo prinuđeno da ponovo glasa na 62 glasačka centra i 185 biračkih mesta u opštinama Glogovac (Drenas), Srbica (Skenderaj), Mališevo (Malishevë) i Lipljan (Lipjan). Centralna izborna komisija (CIK) objavila je da je odziv birača u tim sredinama bio 48,9 odsto i da je bio manji nego u prvom krugu izbora 12. decembra. Na biračkim mestima u Lipljanu izlaznost je bila 53,31 odsto, a u Mališevu 36,36. U opštini Dečani odziv je bio 34,59 odsto, u Glogovcu 58.68, a u Srbici 60 odsto.

Na osnovu rezultata CIK, najviše glasova na nivou Kosova bez Kosovske Mitrovice dobila je Demokratska partija Kosova (DPK): 32 odsto, drugi je Demokratski savez Kosova (DSK) sa 24,7, dok je na trećem mestu Pokret Samoopredeljenje (Vetëvendosje) Albina Kurtija sa 11,6 % glasova. Slede Alijansa za budućnost Kosova (ABK) sa 11,2% i Koalicija Novo Kosovo sa 7,3 odsto.

Predsednica CIK-a Valdete Daka ocenila je da je učešće građana na izborima bilo zadovoljavajuće i da se izborni proces odvijao bez problema. DPK, koja je izašla kao pobednik u četiri od pet opština gde su održani ponovljeni izbori, saopštila je da je zadovoljna izborima koji su prošli ”bez incidenata, a prevaziđeni su i tehnički problemi”. Istovremeno, predsednik te partije, kosovski premijer u ostavci Hashim Thaçi, ocenio je da je čitav proces protekao “u skladu sa standardima slobodnih i demokratskih izbora”.

Međutim, i ovoga puta se pokazalo da je na terenu bilo dosta neregularnosti, a rezultati podvrđuju da je došlo do značajnog pada broja glasača, naročito u Srbici i Glogovcu koji predstavljaju bastion DPK. Tamo je na ponovljene izbore izašlo 30 hiljada manje glasača nego na izborima 12. decembra.

Kako bi sprečili ponavljanje neregularnosti izbora, izbore je nadgledalo blizu 500 domaćih i međunarodnih posmatrača. Oko 100 posmatrača iz inostranstva bilo je prisutno u svim izbornim centrima. Neke od njih posetio je međunarodni Civilni predstavnik Pieter Feith, koji je tom prilikom upozorio da političko rukovodstvo Kosova ima posebnu političku odgovornost da spreči prevare i pretnje.

Posle zatvaranja izbornih mesta, delegacija Evropskog parlamenta (EP), koja je bila predvođena stalnim izvestiocem EP za Kosovo Urlike Lunacek, ukazala je na neke izborne prevare i zastrašivanja. Ona je kazala da je nedostajala politička volja u pogledu održavanja pravih izbora u skladu sa međunarodnim standardima i dobrom izbornom praksom. “U cilju jačanja poverenja javnosti u demokratski proces, moraju se uložiti određeni napori kako bi se izvršioci prevara procesuirali blagovremeno i transparentno, kako bi se garantovalo demokratsko pravo građana i ojačala evropska perspektiva zemlje uključujući i nerešene predmete iz lokalnih izbora održanih 2009. godine”, kazale su evroparlamentarke Urlike Lunecek i Jutta Steinruck.

Ponovljene izbore nadgledao je i ambasador SAD u Prištini, Christofer Dell, koji je ocenio da je glasanje proteklo u većem redu nego 12. decembra.

Potpredsednik DSK Teuta Sahatčiu je kazala da je na ovim izborima definitivno dokazano da su rezultati izbora 12. decembra bili nerealni i da nisu bili izraz volje naroda. “Ponovljeni izbori takođe su pokazali da oni ne daju legitimnost ovom rukovodstvu Kosova i mi u DSK mislimo da iz ovih izbora ne mogu proizaći legitimne institucije. Stoga treba ići na nove izbore, kako bismo ih dobili”, zaključila je ona. U DSK su takođe rekli da je tokom ponovljenih izbora nestalo struje na nekoliko biračkih mesta i zatražili da se na njima ponovi glasanje i ukazali da posmatračima te stranke nije omogućeno prisustvo na nekim biračkim mestima u Glogovcu, Srbici i Dečanima. Generalni sekretar DSK Ismet Bećiri izjavio je da će ta stranka prihvatiti rezultate izbora, ali se založio za održavanje novih parlamentarnih izbora na jesen ove godine.

Koalicija NVO Demokratija na delu, takođe je sopštila da je u večernjim satima na mnogim biračkim mestima nestalo struje, a glasanje je nastavljeno uz pomoć sveća, baterija ili uz pomoć policije, kao i da su njihovi predstavnici bili izloženi pretnjama. Aktivista pokreta Samoopredeljenje Visar Imeri izjavio je da je više puta prećeno posmatračima tog pokreta u Srbici i Glogovcu. Zamenik predsednika Alijanse novo Kosovo Mimoza Kusari Ljilja kazala je da je bilo problema koji su pratili izborni proces. “Postojalo je dvostruko glasanje u Dečanima, Glogovcu i Srbici”, rekla je ona.

Ponovljeni izbori ozbiljno su povredili čitav izborni proces, tvrde u partiji ABK koja je dobila najviše glasova u Dečanima. Generalni sekretar ABK, Burim Ramadani kaže da je “legitimnost institucija ozbiljno povređena neregularnostima zbog čega treba ići na nove izbore i to što je moguće pre”.

Ovi izbori nisu označili kraj izbornog procesa. Vrhovni sud Kosova odlučio je da se izbori ponove na čitavoj teritoriji opštine Kosovska Mitrovica, jer su u toj opštini na izborima 12. decembra evidentirane neregularnosti u 24 od 32 izborna centra. Ovi ponovljeni izbori, koji po odluci Suda i CIK treba da se održe 23. januara u Kosovskoj Mitrovici, neće imati većeg uticaja na rezultate dosadašnjih izbora, koje je dobila DPK Hashima Thaçija, ali oni mogu da utiču na broj poslanika u kosovskom parlamentu koji ima 120 mesta. Ponovljeni izbori u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj je nastanjen i značajan broj pripadnika srpske zajednice, sigurno će uticati na proces konstituisanja vlasti i važan su test za uspešno funkcionisanje nove kosovske države.

Zvaničnici CIK kažu da zbog ovih ponovljenih izbora, teško da će se čitav izborni proces okončati pre kraja februara i da je najrealnije očekivati da će se kosovske institucije proizašle iz ovih izbora formirati tek u martu ove godine.

Za srpsku zajednicu ponavljanje izbora u pet kosovskih opština nije imalo skoro nikakvog značaja i neće bitnije uticati na raspored snaga u budućem kosovskom parlamentu. Srbi imaju 10 od ukupno 20 rezervisanih mesta za pripadnike manjinskih zajednica, plus mesta koja su dobili na izborima 12. decembra. Predstavnici kosovskih Srba najavlju da će preuzeti odgovornost koja se temelji na interesima srpske zajednice i da će ući u buduću vladu Kosova.

Formiranje novih kosovskih institucija svakako predstavlja izazov u pogledu postizanja konsenzusa i političkog dogovora, kao i u smislu njihove legitimnosti. U svakom slučaju, ponovljeni izbori 9. januara nisu bitno promenili rezultate od 12. decembra, ali ni političko raspoloženje opozicionih partija i mnogih građana koji priželjkuju nove izbore.

 
Peščanik.net, 11.01.2011.