- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Poltronstvo – zanat najstariji

Foto: Zoran Trklja

Sudeći po kandidatima za mesto tužioca za ratne zločine, politika je još jednom pobedila struku. Glavni kandidati o kojima će parlament raspravljati narednih dana su Snežana Stanojković, zamenica tužioca za ratne zločine, i Milan Petrović, aktuelni rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine.

Predložene programe za njihov petogodišnji rad, ukoliko budu izabrani, stručna javnost je ocenila kao suviše nacionalne, jer oni u njima skoro isključivo govore o procesuiranju zločina nad Srbima. Time se ovi kandidati zapravo preporučuju vlastima osluškujući njihove želje, a ne potrebu da utvrde istinu o pojedinim događajima iz ratova devedesetih.

Recimo, Stanojković je u svom programu navela da bi procesuirala sva krivična dela ratnih zločina iz hrvatskih vojnopolicijskih operacija Bljesak i Oluja; da bi od Tužilaštva BiH trebalo tražiti dokumentaciju o zločinima nad Srbima; najavila je i suđenja u odsustvu protiv počinilaca ratnih zločina nad Srbima, iako međunarodne institucije to ne preporučuju. Zanimljivo je da se u svom programu pozvala i na to da je ostvarila lične kontakte sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom. Bramerc je na to žučno negodovao, pa je ta rečenica nestala iz njenog programa.

Ali tu su ostale kritike na račun Fonda za humanitarno pravo, jedne od retkih domaćih nevladinih organizacija koje se profesionalno bave istraživanjem ratnih zločina. Stanojković je navela da Državna strategija za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji za period od 2015. do 2025. godine (pdf) koju je sačinio FHP – „može da bude samo radni papir. Njen sadržaj je, inače, takav da predstavlja primer građenja kule u oblacima, bez uvažavanja realnosti prilika u regionu, od materijalnih do političkih“.

Stanojković dalje kaže da bi uvela timove za predmete ratnih zločina sa područja BiH, Hrvatske i KiM, a afirmisala bi i sporazum o priznanju krivičnih dela. Kao zamenica tužioca ona je podnela 16 optužnica za zločine počinjene u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu, uključujući i aktuelno suđenje trojici pripadnika srpskih oružanih snaga optuženih za ubistva 46 kosovskih Albanaca počinjenih tokom rata na Kosovu 1999. u selu Ljubović.

Za razliku od nje, Milan Petrović je imao nešto širi pristup, pa je u svom programu naveo da će prioriteti rada tog Tužilaštva u narednom periodu biti rešavanje slučaja ubistva braće Bitići, slučajeva povezanih sa genocidom u Srebrenici, predmet protiv komandanta Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića, slučaj trgovine organima na Kosovu i masakr putnika otetih iz voza u Štrpcima, ali i intenziviranje rada na predmetima u kojima su žrtve Srbi.

Petrović je naveo i potrebu unapređenja sistema podrške svedocima i žrtvama i regionalnu saradnju, ali i potrebu određivanja prioritetnih predmeta. On u Tužilaštvu radi od njegovog osnivanja 2003. i to uglavnom na slučajevima koji se odnose na rat u BiH 1992-1995, a njegov predmet je bio slučaj protiv bivšeg policajca iz Tuzle, Ilije Jurišića, koji je bio optužen da je naredio napad na kolonu vojnika JNA u Tuzli 1992. pri čemu je ubijeno 50 vojnika JNA.

Zanimljivo je šta je o ovim kandidatima rekao bivši tužilac Vladimir Vukčević na tribini Danasa i foruma ZFD u Centru za kulturnu dekontaminaciju. On je za Stanojković rekao da je ona „sve vreme u izvršenju krivičnog dela lažno predstavljanje“, jer „ona uopšte nije zamenica tužioca. Ona je uzeta na ispomoć i to sam je ja lično izabrao. Sve vreme se govori o zamenici republičkog tužioca, a ona to nije. Ja sam joj kao starešina dao ocenu dobar tri, i ona je na neki volšeban način od neke komisije dobila ocenu da se izuzetno ističe. U toj preinačenoj odluci navodi se da ja nisam bio dovoljno konkretan kada sam joj dao tu ocenu, što nije tačno, jer sam ja konkretno sve obrazložio, da nije sigurna u odlukama, da nema nijedan jedini predmet sem sporazuma o priznanju krivice vezano za jatake Ratka Mladića, i da nema nijedan radni rezultat. Sve sam to poslao premijeru i upozorio ga da se radi mahinacija. Ali, ništa to nije pomoglo, a i nisam dobio odgovor“. (Postoje informacije da Stanojković sprema tužbu protiv Vukčevića zbog tvrdnji na ovoj tribini.)

Aktuelnog rukovodioca Tužilaštva Milana Petrovića, koji je bio njegov zamenik, Vukčević je ocenio kao dobrog i poslušnog „činovnika“, ali sporog, koji naredne godine odlazi u penziju. Tako Parlament dobija samo fingirani izbor između dva kandidata, od kojih je Snežana Stanojković jedini kandidat garniture na vlasti. Ostale kandidate komisija je blagovremeno izbacila iz trke, na primer aktuelnog zamenika republičkog tužioca Đorđa Ostojića. Iako dugogodišnji tužilac, jedno vreme čak i v.d. republičkog tužioca, on nije dospeo među prva tri kandidata (treći na listi je bio sudija Dejan Terzić). Razlog je jednostavan: Ostojić nije politički podoban, jer je na čelo republičkog tužilaštva došao tokom akcije Sablja sprovedenoj nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. On bi kao tužilac za ratne zločine sigurno optuživao po komandnoj odgovornosti, a aktuelni političari žele suđenja samo direktnim počiniocima, a ne i onima koji su zločine osmislili i naredili.

Biće zanimljivo videti da li će bilo koji od ova dva tužioca smeti da otvori već zaboravljeni slučaj Panda (premijer je više puta obećavao objavljivanje detalja o ovom slučaju). Očito je i da slučaj čak pet logora u Srbiji – Stajićevo, Begejci, Sremska Mitrovica, Niš i vojno-istražni zatvor u Beogradu, u kojima su bili zatočeni, maltretirani i ubijani hrvatski i bošnjački civili – neće skoro biti otvoren. Razlog za to je jednostavan: onda bi morali da se krivično gone brojni vojni i policijski oficiri na visokim funkcijama u državi, uključujući i neke političare.

Aktuelna politička elita je svoj stav o ratnim zločinima pokazala ne samo odugovlačenjem sa izborom tužioca za ratne zločine, već i pružanjem zaštite od Interpolovih poternica generalu Momiru Stojanoviću, osumnjičenom pred kosovskim pravosuđem za zločine u Đakovici, kao i za troje radikala – Vjericu Radetu, Jovu Ostojića i Petra Jojića, optuženima pred Haškim tribunalom za pretnje svedocima u slučaju Vojislava Šešelja. Vlast nastavlja da štiti i načelnika generalštaba Ljubišu Dikovića, kojeg FHP optužuje za zločin u selu Rezale 1999. Diković je pritom samo najnotorniji primer masovnih zloupotreba visokih funkcija kao zaštite od krivičnog gonjenja…

Autor je novinar i urednik u beogradskom dnevnom listu Danas. @aroknic

Peščanik.net, 12.05.2017.