- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Posle majskog sabora SPC

Radni deo redovnog prolećnog sabora Srpske pravoslavne crkve okončan je 1. juna postavljenjem episkopa bihaćko-petrovačkog Hrizostoma (Jevića) na mesto vladike – pedofila Vasilija (Kačavende); Episkopijom, čije je sedište u Bosanskom Petrovcu, umesto Hrizostoma rukovodiće dosadašnji patrijarhov vikar Atanasije (Rakita). Crkveni portparol episkop bački Irinej nije, u finalnom obraćanju javnosti, pomenuo nijedan razlog za trajno razrešenje Kačavende. Konstatovao je jedino da je Sabor uvažio odluku Sinoda i da će Sinod, potražiti novo mesto stanovanja za razrešenog episkopa. Ekskluzivno je saopštio (Irinej bački) da je na Saboru posvećeno više pažnje raznim pitanjima, cinično se rugajući vernicima i laičkoj javnosti.

Tokom zasedanja Kačavenda – kome nije oduzeto zvanje vladike, a nije ni izveden pred crkveni sud – je negirao navode iznete u pedofilskoj aferi koja je uoči Sabora protresla Srbiju, utemeljene optužbe da je godinama obljubljivao maloletne bogoslove, zloupotrebljavajući svoj položaj. Filmove i fotografije na kojima je snimljen kako ljubi maloletnika lakonski je komentarisao opaskom da sigurno ima dvojnika. Na Saboru su neke vladike lobirale da Kačavenda ostane u raskošnom dvoru u Bijeljini, sa jednostavnim, tako crkvenim, obrazloženjem – “on ga je gradio”.

Crkveni vrh nije pružio nikakve odgovore na brojna pitanja, ignorišući interesovanje javnosti i vernika, kojima su mediji tokom zasedanja svakoga dana servirali brojne pikanterije o finansijskom poslovanju eparhija. Neku vrstu tačke na iživljavanje, sa naznakama poremećenosti, ili premora, stavio je patrijarh Irinej koji je državnom profašističkom tabloidu Večernje novosti (naslov Rešeni problemi, 3. jun) nagovestio sitnije neslaganja Crkve i zdrave pameti.

“Ove godine imali smo nekoliko malo neprijatnijih momenata, pa smo morali zauzeti stav prema nekim ličnostima iz crkve na način kako to crkva i kanoni predviđaju, i to smo učinili u interesu crkve i u interesu naroda i stav o tome da je crkva ipak ta koja donosi konačnu odluku o onome što je problem i što je pitanje i nadam se da smo to rešili na jevanđeljski crkveni kanonski način (pravopis VN)”, kazao je patrijarh.

Neverovatno da je poglavar SPC otkrio čak i male neprijatnosti, budući da je Crkva tako zaverenički ćutala, uprkos novinskim naslovnicama i komentarima o popovskom trošenju tuđih para. Ispostavilo se da nešto, ipak, može da naruši sklad u odnosima neraskidivo povezanih mantijaških tajkuna, sjedinjenih u molitvama zajedničkom božanstvu zvanom novac.

Zasedanje su obeležili i premeštanje kostiju poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra u grobnicu na Oplencu i razgovor crkvenog vrha sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem. Na oba hepeninga glavni izvođač radova bio je mitropolit crnogorski Amfilohije, predvodnik najjezivije crkvene struje. Time je Amfilohije, na početku Sabora o’lađen za proglašenje Njegoša svecem, nagrađen za opskurnu molitvu za upokojenje Vlade i skupštinskih poslanika, na Trgu Republike u Beogradu 10. maja ove godine, na protestu zbog potpisivanja briselskog sporazuma. Opevao je kralja Petra, a Vučiću je pokušao da drži predavanje iz patriotizma. Ta se državno-crkvena epizoda okončala pomirljivim tonovima, Vučić je dobio patrijarhovo priznanje da je patriota, Crkva se primirila, svesna neprolaznih vrednosti državnih donacija i neograničene dozvole da divljački, nekontrolisano otima novac poreskih obveznika. Vučić je bio istinski zadovoljan činjenicom da je utišao protivnika koji mu nije potreban na Kosovu, a i šire – vladike su ga, izuzev Amfilohija, toliko hvalile, da je logično bilo zapitati se da li je obećao nastavak ćutanja administracije, odnosno pravosuđa, u slučajevima koje je državno tužilaštvo i dosad ignorisalo, Kačavenda i repriza Pahomije II.

Odgovor na pitanje kolika je cena mantijaške indulgencije dobićemo uskoro – ili će Kačavenda i Pahomije pred državni sud, ili će Srbija imati još jedno sramno zastarevanje ili zataškavanje zločina, zbog državnih razloga. A možda su popovi Vučiću učinili, pa će moći da plati običnim novcem iz državne kase, kroz finansiranje izgradnje nezavršive vračarske nakaze, pratećih popovskih mračnih odaja, te sličnih izmišljotina za nezasito pranje novca. Ako je potpredsednik Vlade bez ikakvih ustupaka – kupovine – ubedio crkveni vrh da, pregovorima sa Albancima i sporazumom o novoj realnosti severnog Kosova, radi za dobrobit Srbije, imamo posla sa političarem čiji se talenat tek naslućuje.

U neke ne baš duhovne poslove umešao se mantijaški tajkun vladika mileševski Filaret, konstatujući u besedi na Saboru da je u ovom trenutku najbolje rešenje za Srbiju vojni udar. To je bila poenta njegovih lupetanja o “propasti ćirilice” i odnosu države prema kulturi. Nije Filaret – vešt, inače, pitanjima vojnim, još iz vremena agresije na Bosnu i Hercegovinu – obrazlagao detalje željenog udara, dekoncentrisan smehom kolega. Episkop braničevski Ignjatije dobacio je, naime, da bi kamere trebalo da prenose zasedanje Sabora, kako bi narod video koliko su vladike mudre i pametne. Ali, nije bilo sumnje u iskrenost Filaretove konstatacije povodom vraćanja imovine njegovoj eparhiji. “I ja volim pare!”, kazao je vladika, u šta niko normalan, u crkvenim, kao i u laičkim krugovima, ne bi izrazio sumnju.

U paklenom učinku SPC ova je epizoda bila tek ornamentalni detalj – malo je interesantniji bio bilans vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija, gotovo nepoznat (učinak) van šumskih granica. Ovaj je crkveni velikodostojnik optužen za besmisleno zaduživanje Eparhije kod komercijalnih banaka i nekontrolisano trošenje nezarađenih para. U jednom od takvih poduhvata, podizanju kredita od 175.000 evra, preneli su beogradski mediji, založio je i crkvu Svetog arhangela Gavrila u kojoj je i grob pesnika Jovana Dučića.

Male su se neprijatnosti završile, ostao je utisak koji se ne može sakriti – najbrojnija crkva u Srbiji ponižava državu, ruga se civilizacijskim vrednostima i podseća građane da će ih ovo društvo teško dostići. Ništa novo, ali ne ponižava manje.

E-novine, 03.06.2013.

Peščanik.net, 04.06.2013.