- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Pravo na pravdu

Šest godina od usvajanja Ustava koji je pravnu pomoć uvrstio među osnovna ljudska prava, konačno je došlo vreme i za pisanje zakona koji će građanima omogućiti da ovo pravo i ostvare: zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Jer, istini za volju, ustavna zaštita potrebna je upravo onima čije su mogućnosti za pristup pravdi bitno sužene, kao što su stanovnici neformalnih naselja, osobe sa invaliditetom, interno raseljena lica, žrtve nasilja u porodici i drugi, uobičajeno označeni kao najugroženiji građani Srbije.

Radna grupa za izradu Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći okupiće se po drugi put u petak, 24. maja, a pred njima će se tada naći i zahtev organizacija za ljudska prava kojim se traži da se pri izradi zakona spreči monopolizacija pružanja usluga pravne pomoći. Koalicija za pristup pravdi upravo prikuplja potpise podrške organizacija i pojedinaca na tekst saopštenja, u kom se ističe zahtev da se pri određivanju kruga pružaoca usluga pravne pomoći rukovodi već ustaljenim evropskim i drugim međunarodnim standardima, a koji nalažu da se pružanje usluga pravne pomoći omogući najširem krugu pružaoca, u koji se tradicionalno uključuju nevladine organizacije, sindikati, profesionalna udruženja i pravne klinike.

“Ustav Srbije u članu 67 definiše obaveze profesionalnih advokata i službi pravne pomoći u lokalnim samoupravama, ne isključujući mogućnost da uslugu pravnog zastupanja može obavljati svaki građanin ili organizacija po slobodnom izboru osobe kojoj je pravna pomoć potrebna – a u skladu sa ustavnom garancijom da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu”, precizira za Peščanik Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija.

Slične odredbe kojima se unižava ustavno načelo već ostvarenog nivoa zaštite ljudskih prava, uprkos protestima tokom usvajanja predloga, prihvaćene su ranije u okviru zakona o parničnom i krivičnom postupku. Sporne odredbe čekaju svoj red za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije, dok najviša sudska instanca čeka da ih zakonodavac ponovo izmeni.

Rešenjima koja se ugrađuju u različite pravosudne zakone, a koja nalažu da pravni punomoćnik mora da bude advokat, najugroženiji građani Srbije koji su fizički onemogućeni da pristupe sudu ili nemaju novca da dođu do suda, praktično ostaju bez prava na pravnu zaštitu, upozoravaju organizacije civilnog društva.

 
Izvor: Koalicija za pristup pravdi

Pripremila Milica Jovanović  

Peščanik.net, 21.05.2013.