Najpre je potrebna revizija budžeta. Već sama najava da će se to učiniti i koji su ciljevi – kontrola nad deficitom i tako nad rastom javnog duga – trebalo bi da ima povoljne posledice po privredna očekivanja i trebalo bi da doprinese makroekonomskoj stabilnosti.

Naravno, to nije dovoljno i potrebno je da budžet i nova fiskalna projekcija za sledećih nekoliko godina utvrde to uverenje da će se voditi najstroža moguća briga o makroekonomskoj stabilnosti.

Povezano sa tim, potrebno je obezbediti inostranu finansijsku podršku, a to znači sporazum sa međunarodnim finansijskim institucijama i pristup sredstvima Evropske unije za makrofinansijsku podršku uz participaciju u projektima koje će Unija imati u okviru ugovora o rastu koji bi trebalo da bude spreman do kraja juna.

Budući da su ulaganja u infrastrukturu i razvoj uopšte od najvećeg značaja, a kako će taj novi akcenat uticati na privredni rast koji će karakterisati novu politiku Evropske unije, ne bi nikako trebalo izostati iz svega toga usled produžene političke neodlučnosti.

Takođe, Narodna banka bi trebalo da podrži program nove vlade merama koje će imati za cilj monetarnu relaksaciju budući da recesija sama obavlja posao centralne banke usporavajući rast cena preko smanjene potrošnje i ulaganja.

Ukoliko bi se sporazumom sa međunarodnim finansijerima obezbedila veća stabilnost kursa dinara, ne bi bilo potrebno visokim kamatama održavati stabilnost novca, a ni obuzdavati rast cena.  

Konačno, nova bi vlada trebalo u središtu svog programa privredne politike da stavi mere aktivne politike zapošljavanja. Ne bi trebalo očekivati da se zaposlenost može osetljivo povećati pre nego što se značajno ne ubrza privredni rast, a za to je verovatno potrebno par godina, ali je veoma važno da vlada učini sve da tržište rada bude što je moguće efikasnije i tako bar umanji troškove nezaposlenosti.

 
Blic, 23.05.2012.

 

Srbija u krizi još najmanje dve godine

U Srbiji neće biti bolje još najmanje dve godine, uzevši u obzir tešku socijalnu situaciju u zemlji i ekonomske prilike, ocenio je Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Srbija je, dodao je Gligorov, politički dezorijentisana, sa dugovima koje ne može da vraća i nacionalnom valutom koju nema čime da brani. Ipak, Srbija je u boljem položaju od Grčke, u boljem položaju i od Argentine, jer ima fleksibilan kurs, ali je u veoma rđavom socijalnom stanju i politički dezorijentisana, objasnio je on u intervjuu frankfurtskim “Vestima“, ističući da ćemo teško vraćati dugove sem ukoliko se privredni rast značajno ne ubrza.

– Čak i kad bi se hitno krenulo u reforme, za vidljive efekte potrebno je godinu i po ili dve dana, a kad se uzme još u obzir da vlada možda neće biti formirana do kraja leta, možemo da izgubimo čitav kvartal. Ko god da sastavi vladu imaće jako težak posao jer preuzima zemlju u vrlo teškom ekonomskom i socijalnom stanju. Srbija je sada u recesiji, a onda će biti u stagnaciji i vreme je potrebno da se trendovi promene – objasnio je Gligorov svoju procenu da će još najmanje dve godine biti teško stanje.

Buduća vlada, prema njegovim rečima, mora da izađe s realnim i kredibilnim programom, a glavni cilj je povećati zapošljavanje, jer je to goruće pitanje za državu.

– Politika zapošljavanja će morati da bude dugoročna, jer tu se ništa ne može postići na brzinu. Niska zaposlenost je daleko najveći privredni i socijalni problem. Pa bi trebalo da je i politički – kazao je Gligorov.

Upozorenje guvernera Narodne banke Srbije, da bez reformi gubimo kontrolu nad dinarom, je ozbiljno, istakao je on.

–  Narodna banka Srbije uopšte nema razloga da previše interveniše na tržištu stranim novcem, jer nije izvesno da te inervencije deluju stabilizaciono. Najbolje bi bilo ako bi centralna banka svu svoju pažnju posvetila inflaciji a kurs prepustila tržištu – dodao je Gligorov.  

Komentarisati kurs na kraći rok je besmisleno, ali je jasno da kad zemlja ima tako veliki spoljnotrgovinski deficit, kao Srbija, uz manjak stranog novca, jasno je, kako ističe, da dinar mora da devalvira.

Deficit je, prema njegovim rečima, neodrživ i jasno je da dinar mora da trpi. Srbiji, dodaje Gligorov, treba strani novac, a kako ga nema kroz velike strane investicije, jedini spas nam je Međunarodni monetarni fond. Srbiji je, kako smatra ekspert bečkog instituta, hitno potreban novi aranžman s MMF.

Gligorov smatra da je moguće da s pobedom Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, Srbiju očekuju prevremeni parlamentarni izbori.

– Koalicija oko DS i SPS može da formira vladu, kao što je i najavila, ali ne verujem da će ta vlada opstati na duži rok, jer je Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića pobednik izbora. Ne verujem da je moguća “velika koalicija” jer bi tu DS bila manji partner u vlasti, zato što je SNS osvojila najveći broj mandata – zaključio je Gligorov.

 
Blic, 23.05.2012.

Peščanik.net, 23.05.2012.