Ako je kurs dinara fiksiran ili ima predvidivo kretanje, potrebne su rezerve stranog novca kako bi se taj nivo ili taj trend kretanja kursa održali. Potrebno je stranim novcem kupovati dinare ako im je ponuda povećana. Ili je potrebno povlačiti evre ako im je ponuda povećana, kako ne bi došlo do apresijacije kursa dinara. Kako su rezerve ograničene, rizik da će se potrošiti ako se pritisci na kurs pojačaju zahtevaju da rezerve budu veće nego što je najčešće potrebno da bi se održao željeni nivo kursa.

Održivost nekog kursa, međutim, ne zavisi samo od deviznih rezervi, već i od toga da li je taj kurs, pojednostavljeno rečeno, precenjen ili potcenjen. Ako je precenjen, tada će se moći održati dok se ne istroše rezerve stranog novca. Održivost podrazumeva čitav niz stvari, kao što su usklađenost kamatnih stopa i inflacije s onima u inostranstvu, a i izbalansiranost u spoljnoj razmeni. Ako su ti uslovi zadovoljeni, zašto ne bi bilo bolje ne pustiti kurs da pliva i znatno smanjiti potrebne rezerve stranog novca? Jer ako je kurs dinara fleksibilan, nema potrebe da centralna banka interveniše prodajom ili kupovinom stranog novca, pa ne mora ni da gomila devizne rezerve.

 
Blic, 01.08.2012.

Peščanik.net, 01.08.2012.