Za naslov ovako bombast i ozbiljan nije kriv pisac ovih zapisa sumornih u svakom pogledu – ali u ovom poređenju nečeg ima.

Naš prijatelj D. Janjić čije analize o autonomiji – ne samo Kosova nego i šire – pažljivo čitamo jer su utemeljene pozabavio se ovih dana vojvodom Tomom i njegovom nekakvom Platformom za Kosovo koja deluje kao vrsta skolastičkog spisa kakvih je u XII veku bilo mnogo na univerzitetu u Salamanki. Pisali su ih učeni docenti hiromantije i crne magije. To su na svoj način zanimljivi spisi, jer iz njih progovara fantazam ne samo autora već i onako kolektivni. Mi knjiški moljci rado čitamo te spise, jer oni su deo kulture jednog doba. Kaže analitičar i Tomu vojvodu dovodi u vezu sa Makijavelijem. Ali dodaje „Nikolić to čitao nije“. Misli se na ono delce Il principe koje pod naslovom Vladalac postoji i na našem jeziku. Ovde su ipak nužne neke napomene – nije ni sam nesrećni sekretar Firentinske republike bio neki uspešni makijavelista, jer je dopao tamnice i izdržao torturu i usamljen ostavio ovo delce. Drugo, ne treba čitati spis ovog mislioca kome se za rep kači makijavelizam vekovima da bi neko bio makijavelista odnosno čovek i političar koji za moral u politici ne mari mnogo. Odnosno, ne daje ni groša.

Naravno, vojvoda Toma nije to čitao, jer to nije lektira za njega, jer je to podosta komplikovano – o njemu znamo da čita vojvodu Šešelja.

Pisao je Nikolo Makijaveli da je „dobro biti dobar ali samo kada su svi dobri – ali pošto su svi rđavi ne moraš ni ti biti od reči“. To je bio savet ovog Firentinca vladaru koji dalje glasi – „Mudar vladalac treba da se kloni ispunjenja obećanja ako mu to ide u prilog“. Bila su to mračna vremena kada je bodež u leđa bio sredstvo, a papina kurva zamenjivala na zidu dvorane Majku božju. Lagati, krivo se kleti i nekom zabiti nož u leđa bilo je svakodnevna pojava u vreme Medičija i raspusnih papa. Na zidu dvora vladaočevog postojao je otvor koji se nazivao „vrata istine“ – tu su ubacivane poruke laži i klevete. Nije onda bilo prisluškivanja telefona, jer telefona nije ni bilo. Vođeni su surovi ratovi u ime mira, ali su se političari presvlačili kada kako zatreba. Crkva je blagosiljala ratove. A deklaracije su pisane bez zazora i zadata reč nije ništa značila. Sve je to opisao Nikolo Makijaveli, a i sam je bio žrtva. I njega su denuncirali i porodicu s razlogom.

Nema potrebe za širi razgovor o nesrećnom političkom sekretaru Firentinske republike, a ni za neko poređenje u bukvalnom smislu.

Vojvoda Toma je makijavelista na svoj način i nije jedini, jer radikalski fantazmi su tu i lako se čitaju. Za njegovu Platformu mnogo je njih koji kažu da je suvišna, da to „nema smisla“ i da je to banalni populizam bez šanse na uspeh. Jeste tako, ali nije sasvim, jer to će proći i u Narodnoj skupštini. A čega sve nema u toj Platformi. Delićemo sve i imaćemo još jednu RS u priči i to će nazvati – recimo iz SPC – najnovijom srpskom državom. Niko nije siguran koja nam je to po redu država u ovom balkanskom prostoru. Svi govore iz EU i iz sveta da od toga nema ništa, ali vojvoda tera svoje. Da li će to biti autonomija u AP pokrajini i to na Kosovu, ili neka autonomija u državi Kosovo – to je čista skolastika. Nećemo priznati Kosovo nikada, ali ćemo ovako. Nama je najzagonetniji pasus ono o SPC na Kosovu po principu Lateranskih sporazuma koje su Vatikan i Musolini načinili. Ne možemo da verujemo da na Andrićevom vencu žive duše nema da vojvodi nešto objasni o Lateranu i o tome kako je opstao Vatikan. Nema pa nema. Imaćemo po vojvodi svoj pravoslavni Vatikan na Kosovu. U SPC o tome ćute i nikako da se oglasi patrijarh srpski. Ovakve besmislice nije odavno bilo, iako ih je bilo mnogo, ali ova je vrhunac. Zbunio se i sam doktor K. i bukvalno zamuckuje nakon izlaska i razgovora s vojvodom Tomom N. Ukidali su autonomije i sada se pitaju kako nove da naprave i – ne ide nikako. Ima i sada nekih koji u vezi sa Vojvodinom hoće Đavola da povuku za rep. A onaj nesrećni Nikolo Makijaveli je sve to gledao i ostavio savete vladaocu – a vladaoci i bez njega znaju da ako se udruže moral i politika, ode vlast iz ruku i čine u svakoj prilici ono kako da se održe i još jednom presvuku. Sada se Platformi protivi čak i I. Dačić jer je neće kao „sveto pismo“, a tu je i Gospodar Vučić koji razmišlja o tome. A Platforma će biti usvojena i većina će se naći. Kako će uostalom biti ne znamo tačno, ali ono delce nesrećnog Firentinca – koje ima nepunih osamdeset strana – treba pročitati. Za svaki slučaj, mada za sve ni on nije kriv, jer famoznog makijavelizma je bilo i pre njega i biće ga i ubuduće. Predugo traje to radikalsko zanovetanje. A nesrećni Firentinac na jednom mestu nudi još jednu pouku, onako ciničnu ali istinitu – „Stoga zlo treba počiniti odjednom; što se manje s njim odugovlači, manje i boli“. Verovatno vojvoda Toma nije ni čuo za ovo delce, ali se snalazi u presvlačenju političke odore. Samom Makijaveliju delo je donelo tužnu slavu, ali mu nije pomoglo – ostalo valja ipak pročitati. A osim ovih osamdeset strana i ono drugo iz njegovog opusa.

Ima odličnih prevoda i solidnih komentara, a uzgred sam ga je Lenjin čitao i pozitivno se o njemu izrazio – a on nije jedini jer je ovo delce knjiga na noćnom stočiću mnogih vladalaca.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 22.12.2012.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)