Leaving home, Eric Johansson
Već više puta se tokom ove godine premijer Vučić pohvalio dobrim rezultatima, u različitim oblastima. Posebno to važi za državni budžet, ali i za proizvodnju, kreditnu aktivnost i slično. Jednom ga je optimizam toliko poneo da je rekao da mu je prosto neprijatno koliko nam dobro ide.
Kada se, međutim, malo pomnije pogledaju i prostudiraju postignuti rezultati, onda se ispostavlja da razloga za zadovoljstvo baš i nema. Pogotovo ne za euforiju. Štaviše – da bi, ako već ne blagi pesimizam, oprezan optimizam bio najviše što se iz kretanja u prva tri meseca može izvući.
Kada je o fiskalnim rezultatima reč, kao što u razgovoru za ovaj broj NM pokazuje ekonomista Milojko Arsić, oni su mnogo manje dobri nego što se to prikazuje. U najkraćem, iako budžetski deficit umesto planiranih 55 iznosi svega 21 milijardu dinara, kao stvarno bolji rezultat može se okvalifikovati samo 5-6 milijardi koliko je dobijeno nepredviđeno dobrom naplatom prihoda. Neke uštede, kao što je recimo neostvarenje planiranog obima javnih investicija (2,5 umesto 8,5 milijardi dinara) u stvari je za osudu, a ne za pohvalu.
Dok podaci o državnim prihodima i rashodima, bez obzira na pomenute rezerve, ipak mogu izazvati zadovoljstvo i optimizam, za rezultate u privredi to se ne može reći. Naime, industrijska proizvodnja u prva dva meseca 2015, prema nedavnom saopštenju Zavoda za statistiku, manja je za 3,1 odsto nego u istom razdoblju prošle godine. Industrijska proizvodnja u februaru manja je za 3,3 odsto nego lane u istom mesecu, a od prošlogodišnjeg proseka manja je dvostruko više – za 6,3 odsto. Posebno zabrinjava pad u sektoru malih i srednjih preduzeća. Kada se i ona uzmu u obzir, slika postaje još poraznija. Ukupna industrijska proizvodnja u februaru 2015. godine od prošlogodišnjeg proseka tada postaje manja za 6,4 odsto, dok prerađivačka industrija beleži dvostruko veći pad – ona je manja za 12,1 odsto.
Konačno, nedavno se premijer pohvalio većom kreditnom aktivnošću i kod privrede i kod stanovništva. Ni tu, međutim, za zadovoljstvo nema razloga. Porast kreditne zaduženosti građana rezultat je porasta kursa švajcarskog franka i (mnogo manje) evra. Kada je reč o privredi, zaista je došlo do povećanog zaduživanja, ali samo javnih preduzeća. A i to da bi izvršila neke kratkoročne obaveze; ništa, dakle, investicije. Privatni sektor zajmove i dalje izbegava, pa tu zaduženost i dalje pada.
Jedan Uskrs je upravo prošao, drugi upravo počinje, ali je Srbija, makar njena privreda, od uskrsnuća, čini se, još vrlo daleko.
Novi magazin, 08.04.2015.
Pečanik.net, 09.04.2015.
- Biografija
- Latest Posts
Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.
Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.
Latest posts by Mijat Lakićević (see all)
- Car (je) go 2 - 03/10/2019
- Juriš na nebo - 30/09/2019
- Vaterpolista na dnu bazena - 07/08/2019
