Građanin filozof
Ideje – Povodom 90 godina od rođenja Habermasa: On je – ako je još uopće dopušteno rabiti tu oznaku – jedan od posljednjih javnih intelektualaca u smislu koji kao da je već izgubljen.
Nove mogućnosti za Evropu
Odgovor na pitanje zašto se evrozona još nije raspala – glasi: još se ne mogu tačno utvrditi posledice koje bi odvajanje od siromašnog juga Evrope imalo i na njenom bogatom severu.
Protiv uljudnosti
Koliko je uljudnost zaista značajna za demokratiju? Prema nemačkom filozofu Jirgenu Habermasu, ne naročito. On veruje da je za demokratiju najbolje kada je javna sfera otvorena, anarhična i konfliktna.
Da li smo dobri Evropljani
Istraživanja su otkrila indikatore zajedničkog evropskog identiteta kod građana EU i neočekivano visoku spremnost da se podrže evropske politike koje bi podrazumevale redistribuciju preko državnih granica.
Novo promišljanje Evrope
Razgovor Jirgena Habermasa, Emanuela Makrona i Zigmara Gabrijela: Još od Francuske revolucije i prvih socijalista izraz solidarnost nije moralni, već politički pojam. Solidarnost nije milosrđe.
Spasavanje Evrope
Intervju sa Jürgenom Habermasom o brexitu i krizi Evropske unije: došlo je do propadanja nacionalnih demokratija i referendum u Britaniji ilustruje to stanje „post-demokratije“.
Lek za Grčku
Politiku štednje na kojoj insistira nemačka vlada, Amartja Sen je uporedio sa lekom koji sadrži mešavinu antibiotika i otrova za pacove. Grčka vlada sve vreme izbegava otrovne delove ovog leka.
Neuspeh elita
Nemačka pozicija u Evropi najbolje se opisuje rečima: preslaba da njome vlada, prejaka da se u nju integriše.
Demokratija, solidarnost i evropska kriza
Evropske građane ujedinjuju evroskeptični stavovi koji su postali još naglašeniji tokom krize.
Apel iz Osla
U trećem delu obrazloženja krije se ironija dodele Nobelove nagrade Evropskoj uniji.
Protiv fasadne demokratije
Habermas, Bofinger i Nida-Rümelin: Nemačka bi trebalo da pokrene inicijativu za sazivanje evropske ustavotvorne skupštine.
Postdemokratsko doba
Angela Merkel i Nicolas Sarkozy žele proširiti federalizam izvršnih vlasti Lisabonskog ugovora u otvorenu vladavinu Evropskog vijeća.
Nemačka i evro-kriza
Ova sumorna fotografija otkriva umorna lica Merkelove i Nikolasa Sarkozija, koji jedno drugome više nemaju šta da kažu.
Dijalog Habermasa i Racingera
Rasprava dvojice intelektualnih antipoda, Jirgena Habermasa, i tadašnjeg prefekta rimokatoličke crkve za doktrinu vere, a današnjeg pape Benedikta XVI – kardinala Jozefa Racingera, vođena 2004.
Dijalektika sekularizacije
Tri delimično preklopljena fenomena doprinose utisku da dolazi do “preporoda religije”: a) misionarsko širenje velikih svetskih religija, b) njihovo fundamentalističko zaoštravanje i c) politička instrumentalizacija njihovog nasilnog potencijala.
