- Peščanik – Dev - https://dev.pescanik.net -

Familija

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

I ne samo da vlast nije otuđena od građana, nego je toliko familijarna sa nama da se stiče utisak da smo svi svojta. Ili samo tako deluje jer takvu komunikaciju sa medijima, institucijama, građanima, opozicijom… jedino u familiji možete da čujete.

Taj familijaran odnos se najbolje vidi na televiziji. U nju premijer bane kao što samo rođak može da vam bane u kuću. I ne pita da li ste možda nešto drugo planirali (da emitujete kviz ili bilo koju drugu emisiju) nego sedne i čeka da ga ugostite, a usput vas još i podbada što ste ga dočekali nespremni. Do sada još samo nije banuo u kviz, što je veliki propust organizatora, naročito kada se zna da je premijer Đinđić jedan od prvih televizijskih nastupa imao baš u kvizu.

Sa druge strane, premijeru nije ni zameriti što pomera programske šeme jer je on u veoma važnoj misiji da omogući i građanima koji nemaju internet da saznaju šta se piše po tviteru. Doduše, radili su to i neki drugi voditelji i neki drugi gosti u drugim emisijama, ali, kada ankete pokazuju da građanstvo najviše veruje premijeru, onda je i red da od njega čuje šta sve ljudi pišu i zašto to treba zabraniti.

No, i mediji umeju da budu vrlo familijarni sa premijerom, čak preterano familijarni. Pa gde to ima da neki vlasnik novina na nekoj televiziji kaže za premijera ”budala si ako uradiš to i to” ili da vlasnik televizije u nekim novinama kaže za premijera da je budala što trpi umesto da novinaru pokaže njegovog boga, odnosno Božić-Batu? E, pa, nema nigde, naročito ne u autokratskim režimima za šta se ovaj režim često optužuje.

Doduše, i premijer je familijaran sa novinarima. Ne samo da ih oslovljava imenom (najčešće skraćenim od krštenog) nego ume i da ih izgrdi kao što samo roditelj ume da izgrdi dete kad nije dobro usisalo. Doduše, roditelj grdi zato što je dete nešto gurnulo pod tepih, a premijer zato što novinar nešto neće da gurne pod tepih, ali princip porodičnog odnosa je isti.

Isto je čak i ono bockanje koje samo u familiji možete da doživite. Kad vam se, na primer, nešto prebacuje, ali niko ne imenuje vas, mada daje dovoljno podataka da svi zaključe da se o vama radi. Isto je i pravdanje (ne vas, nego nekog iz vlasti) zašto treba da popustite i oprostite, na primer: pusti je, vidiš da plače, ona je tako divna i kulturna, a vi je vređate. Isto je i prebacivanje, koje samo u porodici možete da čujete – eto, ja rmbačim po ceo dan, a ti se samo izležavaš i ni hvala da mi kažeš. Isto je i preventivno zastrašivanje – hoćeš da se oznojiš pa da se prehladiš, odnosno: hoćeš da sprovodim zakon pa da bude krvoproliće?

Ako vam ovaj familijaran odnos vlasti smeta, pomislite samo na dobru stranu toga što nas vlast tretira kao familiju. Pa, zar nije ova vlast više puta rekla, i na sopstvenom primeru pokazala da joj je familija iznad svega? Da familija brani svoje članove po svaku cenu? Da u okrilju familije ne može ništa ružno da vam se desi?

Eto, zar se odmah ne osećate zaštićenije?

Peščanik.net, 21.11.2016.

The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)