Kako se kalio šovinizam
Srbi su konačno naselili zemlje „oko Kaspijskog, Azovskog, i Crnog mora, zemlje u Ermeniji, Rusiji, Đermaniji, a nešto Švedskoj, Belgiji i Franc. i tu se sučeliše sa drugim Srbima došavšim iz Afrike“.
Srđan Milošević, istoričar i pravnik, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za istoriju. Studije prava završio na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION u Beogradu. U više navrata boravio na stručnim usavršavanjima u okviru programa Instituta za studije kulture u Lajpcigu kao i Instituta Imre Kertes u Jeni. Bavi se pravno-istorijskim, ekonomsko-istorijskim i socijalno-istorijskim temama, sa fokusom na istoriji Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Član je međunarodne Mreže za teoriju istorije, kao i Srpskog udruženja za pravnu teoriju i filozofiju i Centra za ekonomsku istoriju. Jedan je od osnivača i predsednik Centra za istorijske studije i dijalog (CISiD). Član je Skupštine udruženja Peščanik. Pored većeg broja naučnih i stručnih radova autor je knjige Istorija pred sudom: Interpretacija prošlosti i pravni aspekti u rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića, Fabrika knjiga, 2013.
Zašto, koliko i kako je Jaša Tomić mrzeo Ilariona Ruvarca i zašto je to danas važno?
Među srpskim političarima postoji duga tradicija napada na akademsku javnost, naučnike, intelektualce.
Sud javnosti
Svoj neslavni doprinos brojnim napadima na oslobađajuću odluku suda i sudiju Majića dala je i Biljana Srbljanović u tekstu „Presuda“, objavljenom u dnevnom listu Blic 18. septembra…
Karađoz u Narodnoj skupštini
Atlagić kaže za Dubravku Stojanović da „bi odležala 15 godina u zatvoru“. Uskratio nam je objašnjenje šta je to što sprečava ruku pravde, u atlagićevskom smislu, da dohvati Stojanović i njoj slične.
Sukob Ilariona Ruvarca i Pantelije Srećkovića – više od naučne polemike
Na počecima moderne srpske istoriografije nalaze se dva istoričara, čija bi se međusobna suprotnost teško mogla zamisliti većom.
Sto godina od Vajmarske Republike
Bajka o ekvidistanci liberalne paradigme u odnosu na tobožnja „dva ekstremizma“ je ogoljena pred recentnim iskustvima tretmana Grčke, sa jedne i, primera radi – Mađarske, sa druge strane u EU.
Crtice za predstavu o Rusiji (vs. predstave o Evropi) u Srbiji
Јер када се Русија опорави дигне, Поново ће углед се њезин да подигне, На висину словенство ће се дићи, Нико руку на њега неће смет подићи…
Rehabilitacija Nikole Kalabića
Zaključak iz moje knjige je doslovno preuzet u jednom sudskom aktu. Iako potiče od protivnika rehabilitacijskog divljaštva, taj zaključak je iskorišćen upravo za rehabilitaciju notornog zločinca.
Logoreični davež
To što Vučić konfabulira je prišivanje poganih etiketa na osnovu po društvenim mrežama napabirčenih koještarija. Tu komentar zaslužuje jedino sumanuta potreba da se tako nešto javno izluči.
Razmažene siledžije protiv demokratije
Svakome ko ima dve daske u glavi jasno je da nije isto kada anonimni tviteraš kaže da je predsednik države lopov i kada to isto za nekoga kaže predsednik ili ministar unutrašnjih poslova.
Forest girl
It is prime minister’s self-promotion as the “iron lady” of Serbian nationalism and can’t possibly have any positive effect in the area where such effect is the most needed – Serbian-Albanian relations.
Elitni režim
Kao i sve drugo što radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tako su i njegove beslovesne tirade o „eliti koja to nije“ samo još jedan deo iščašenog pogleda na svet koji promoviše.
Skupština na dnevnom redu
Glavni problem nesrećnog parlamentarizma u Srbiji jeste fundamentalno nerazumevanje, odnosno neprihvatanje od strane vlasti činjenice da je opozicija deo institucija sistema.
Stefan Nemanja na stubu srama
Portret velikog župana Stefana Nemanje potpisan je na uličnom stubu kao „despot Stefan Nemanja“. Tako je jedan od prvenaca projekta umesto objekta koji nešto slavi postao svojevrsni stub srama.
Šumska devojčica
To narušava ugled funkcije, služi samopromociji premijerke kao „čelične ledi“ srpskog nacionalizma i ne može proizvesti pozitivan efekat u onoj sferi gde je najpotrebniji – a to su srpsko-albanski odnosi.
Nepodnošljiva lakoća baljezganja
Vulin hoće „tvrdu i čvrstu“ granicu. Kako je to u saglasnosti sa njegovom izjavom da je cilj Srbije ulazak u EU i poštovanje evropskih vrednosti, od kojih su dobrosusedski odnosi jedan od ključnih kriterijuma.
Balkan – subjekt istorije, a ne usud
Individualno posmatrano, relevantnost tih naroda i država marginalna je, a ona je u dobroj meri takva i samoskrivljeno. Međutim, kao celina, makar i samo mehanička, oni tvore čitavu jednu civilizaciju…
Ne-država, ne-društvo, ne-građanin
Ponašanje vodećih aktera patološkog stanja koje se naziva „politički život“ je politička kanalizacija, a sadržaj te infrastrukture uglavnom je poznat.
A stick with two short ends
While the rise of right-wing movements in the EU can be explained by the misuse of liberal democracy, in Serbia, the rise of the extreme right is happening in the very name of democracy.
Dva deblja kraja
Dok se porast desničarskih pokreta u evropskim zemljama dešava zloupotrebom klimavih institucija liberalne demokratije, u Srbiji se uspon najreakcionarnije desnice dešava u ime odbrane demokratije.
Dijalektika sećanja na Zorana Đinđića
Nisam pratilac „Zoranove vizije“. Ako mu jednom bude podignut spomenik neću nositi cveće. Ali na njegovu istorijsku pojavu gledam iz šire perspektive mogućeg…
Obesiti vešala mačku o rep
Dva čoveka su nepotrebno izloženi strahu, stresu i neizvesnosti, uz punu svest da se na suprotnoj strani nalazi svemoćna stranačka mašinerija spremna na sve, koja je svojim interesima podredila čitavu državu.
Moja kućica, moja slobodica
Ana Brnabić se ne slaže sa ocenom Fridom hausa o stanju sloboda u Srbiji. To je, razume se, očekivano: da se slaže, morala bi podneti ostavku, priznati neuspeh u prikrivanju istine i podneti druge političke posledice.
Nacija inovacija
Spot afirmativno govori o istraživačkom radu, optimistično prikazuje tu aktivnost, predviđajući slavu i priznanje onima koji se istraživanjima bave i to na krajnje bizaran način – „Aleja velikana to je naša destinacija“!
Ministarkin direktivni apel
Da li veću štetu čini ministarka pravde koja pritiska državne organe da preispituju problematično ponašanje samo protivnika vlasti, ili glumac koji neke od nosilaca javnih funkcija naziva fuksom ili Hitlerom.
Ljotić – srpski Šindler
Tekst o Dimitriju Ljotiću objavljen u Politikinom zabavniku primer je „pristrasne neutralnosti“, kada se iza prividne vrednosne neutralnosti tendencioznom selekcijom činjenica skriva vrednosna opredeljenost.
Kazneni populizam
Pooštravanjem kaznene politike država insistira na retributivnom karakteru kazne, čime podilazi osvetoljubivim nagonima i agresiji onih koji najčešće i nisu neposredno pogođeni učinjenim krivičnim delom.
Još jednom o Srbiji u ili izvan EU
Da li nas od političkih ubistava, hapšenja političkih neistomišljenika i ogoljene diktature dele samo poglavlja? Da li se isplati odgovor na to pitanje saznati odustajanjem od evropskih integracija?
Jugoslavija, hegemonija i Velika Srbija – počeci kontroverze
Stogodišnjica nastanka Jugoslavije – jubilej bez slavljenika – pokreće iznova pitanja koja se tiču tog istorijskog događaja, onoga što mu je prethodilo i onoga što je usledilo.
Generalni sekretar zbori
Nikola Selaković se izdvaja po snazi otrova u svojim izjavama. Na otvaranju spomenika pobedi u Prvom svetskom ratu u Užicu njegov govor je bio manje opak, ali opet neizostavno garniran šovenskom pakošću.
Nije svaka prošlost tradicija
„Vekovima građena pravna tradicija“ na koju ministarka upozorava i na čiju se zaštitu obavezuje zapravo ne postoji. Uz ozbiljnu toleranciju prema izostanku kontinuiteta, neku pravnu tradiciju imamo tek dva veka.
Haški sud, Srbija i komentari
Preziranje činjenice da se radi o autoru osuđenom za ratne i zločine protiv čovečnosti predstavlja šepurenje kukavičke vlasti, koja nema kuraži da zvanično odbaci odluke suda u Hagu i podnese konsekvence za to.
