Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.
Čovek u Srbiji može da slavi krsnu slavu, rođenje deteta, doktorat … Može da slavi pad Berilnskog zida, pa i pad Srebrenice kao što viđamo na plakatima svake godine u ovo doba. Može, dakle, svašta da slavi, ali samo jednu stvar mora da slavi – Beograd.
Sva trojica su mogla da budu uspešni i bez ”doktorata” koji su ih sada kompromitovali. Samo da nisu bili alavi, i samo da pri tome nisu potcenili pojedince i javnost.
Svuda oko nas besne neki ratovi. Jedino nikako da nadležni objave rat komarcima koji nam prenose razne boleštine. A to bi bio jedan dobri, odbrambeni, mali rat ograničenog dejstva koji bismo mogli brzo i lako da dobijemo.
Premijer je imenovao „najvećeg srpskog narkodilera“ čije je hapšenje zahtevao. I nastupila je posledica. „Najveći srpski narkodiler“ je, upozoren sa najviše instance, pobegao iz zemlje.
Neka vlast izda kalendar koji bi, po ugledu na crkveni, imao ”crvena slova” za dane kada se preporučuje uzdržavanje od kritikovanja vlasti jer ona (vlast, a ne kritika) baš tih dana ima važna posla.
Dragi dnevniče, pišem tebi jer sajt kojem inače pišem nešto nije baš dostupan ovih dana. Znam, mogla bih da koristim facebook i twitter, ali ni oni ovih dana nisu na dobrom glasu. Dostupni jesu, ali nisu bezbedni.
Da smo izgradili uticajno javno mnjenje, sada bi vlast nametala autocenzuru sebi, a ne nama. Ovako, oni bez posledica mogu da pričaju šta hoće, a mi možemo da pričamo samo šta oni hoće da čuju.
Sa povlačenjem vode, život se polako vraća tamo gde je i bio. U blato. Poplave su iznele na videlo najbolje i najgore u nama. Šta ko ima. Mnogi su nas prijatno iznenadili. Mnogi nas nisu iznenadili uopšte.
Ali, nad svakim autokratom ima neki autokrata, ili, kako se to u narodu kaže: i nad popom ima pop. Ili, u ovom slučaju: i nad patrijarhom ima – premijer.
Radio emisija 16.05.2014, govore: Vesna Pešić i Nadežda Milenković.
Insinuacija da troje novinara, a sa njima i svi ostali koji su kritički govorili i pisali, ne iskazuju pijetet prema gubitku nerođene bebe, jeste pravo neiskazivanje pijeteta.
Dugo najavljivane i dugo odlagane reforme su najzad počele. Neočekivano. Ne da ih nismo očekivali, nego nismo očekivali takve reforme.
Svakidašnjost u Srbiji neodoljivo podseća na film ”U raljama života”. Tačnije na kultnu scenu u kojoj Bata Živojinović svojim prepoznatljivim načinom izgovara legendarnu rečenicu.
Zašto se razbacuju velikim obećanjima kad mi pristajemo na mnogo manje?
I, kao imati ili biti. A biće da će oni imati. A nas će biti – biće nas loš glas.
Hrvatski sud je dodelio odštetu jednom novinaru jer mu je tajna služba ugrozila zdravlje i ugled.
Niko od političara nije osudio ponovno objavljivanje spiska ”neprijatelja srpstva”.
Koštunicin period doneo nam je reč – legalitet, Tadićev – kapacitet. Vučićeva vlast takođe ima svoju omiljenu reč – legitimitet.
Možda bi bolje bilo da narodne poslanike ne biramo zaokruživanjem nego – precrtavanjem.
Nadajmo se da ažurirane spiskove neće koristiti nizašta drugo kad prođu izbori.
DS je svoju predizbornu kampanju započela spotom napravljenim za predsedničkog kandidata u Argentini.
Any government is lucky to have us. With us, they can get away with anything.
Građani Vrbasa koji nisu u sistemu gradskog grejanja dobili su račune za ”dobijanje toplote iz komšijskog stana”.
Vlastima je teško. Kako to znamo? Pa sami nam kažu.
Već mesecima slušamo kako Srpska napredna stranka traži legitimisanje.
Vicepremijer tehničke vlade u ostavci radi najbolje što može – kad je marketing u pitanju.
Nedeljom pišem tekst za Peščanik. Peščanik se ili strasno voli ili ostrašćeno napada.
Posle dugog nećkanja – najzad je pao sneg i najzad je pala odluka da se raspišu izbori.
Stvarno nije ni čudo što je Bog prestao da nam se javlja.
Kad istina ne zvuči lepo, vi lepo ispričajte neistinu.
Dobro, pretencioznost nije samo naša i nije skorašnja pojava.
Naš problem je to što nama zapravo i ne smeta izraz: ciganska posla.
