Peter Handke: žalost Nobelove nagrade
Handkeova izjava o sreći Srba na vest o nagradi briše sve Srbe koji ne odgovaraju njegovom miloševićevskom imaginariju. Oni drugi za njega uopšte ne postoje.
Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Čiča i baba kojima je dozlogrdilo: Mohamed i Muftijah
Čiči od 65 godina je prekipelo, pa je na teroristu naprosto seo i sačekao da se drugi vernici saberu od šoka, te da jedan od njih krene da lema teroristu…
Slovenija i vuk
Vuk je upisan u neprijatelje Slovenije, kao izbrisani/neslovenci, južnjaci, udbomafijaši, migranti i levičari. Na terenu je to terminološki još bogatije: ja sam na primer „podšumadijska migrantkinja“.
Srbenka: film o pozorištu
„Aleksandra Zec bila je kći zagrebačkog mesara i vjerojatno sasvim obična dvanaestogodišnjakinja, koja po ničem ne bi zaslužala da se o njoj piše, da je nisu svirepo ubili.“ (Wikipedia)
Ujedinjeni robovi
Tri meseca smo slušali radnike: bilo je Albanaca, Srba i Bosanaca. Prepoznavali smo ih po pesmama koje su pevali. Albanac je pevao na albanskom, Bosanac je pevao retko, Srbin nije imao sluha.
Divlje Čupitule
Sa Borisom Džonsonom je dopunjena galerija predsednika i premijera diljem planete koje umesto imenom možemo pojmiti samo kao „ono“, najbliže čudovišnom klovnovskom liku Stivena Kinga.
Ondašnje
Rešila sam da fotografišem kuće u kojima sam u mladosti živela, sve između Đerma i Zvezdare i sve na Bulevaru revolucije ili oko njega, i sve u strahu da će nestati dok to još mogu da uradim.
Srpska žica, slovenačka kabanica
Slovenačka vlada će za četiri miliona evra od srpskog preduzeća kupiti 40 kilometara ograde sa bodljikavom (zapravo režućom) žicom na vrhu, u cilju zaštite od izbeglica koji iz BiH dolaze preko Hrvatske.
Pobeda klijentelizma
U prilog mladom Ciprasu sa licem simpatičnog kučeta dodajem i to da je uspeo da poveže posvađane levice, da za njim ne ostaje nijedna afera, korupcijski skandal ili senka ličnog bogaćenja.
Oprosti mi, Borka!
Imala je sva prava i sve mogućnosti da bude isključiva, ogorčena, pravedna i udaljena: nije iskoristila nijednu. Sve što je bilo njeno, jedinstveno, otvorila je i poklonila drugima.
Corax i Petričić u Ljubljani
Pustiti umetnike da govore o svom radu, uz njihova dela koja teku u slikama – teško da bi se moglo zamisliti bolje… sem višemesečne izložbe u najvećoj hali Cankarevog doma ili Narodne galerije.
Notr Dam: dama koja je preživela
Današnja iživljavanja na internetu, koja spominju gladnu decu po svetu i druge spomenike uništene u užasnim okolnostima (šta nas briga za Notr Dam), imaju svog uglednog pretka: svetog Bernara.
Dole šik!
Ono što se nekada zvalo Salon knjige u Parizu sada se zove Pariz knjiga, i umesto u elegantnom Gran Paleu odigrava se u pravim sajamskim prostorima kod Versajskih vrata. Ove godine je bio od 15. do 18. marta…
Svetski dan poezije
Na svetski dan poezije 21. marta pesnici, stari i novi, ponegde u Sloveniji mogu dobiti kafu za pesmu. Kafa je vredna Nobelove nagrade, naročito ako je pesnikinja/pesnik pre toga imao nešto da pojede.
Šta je za proslavljanje?
Nasilje nad ženama, mizoginija, mačo budalaštine, smanjivanje prava i vređanje žena sa idolatrijom materinstva nije prateći deo nego glavni sadržaj nacionalizma, danas nacifašizma i populističkih praksi.
Sendvič & sin
U Sloveniji je doktor nauka koji je ukrao sendvič izgubio poslaničko mesto u parlamentu, a u Srbiji je premijerka pomoću svoje partnerke i medicinske inseminacije dobila sa njom sina.
Bolje Severna nego Bivša
Proslava pobede razuma je ipak deplasirana. Severnu Makedoniju čeka grubo buđenje kada NATO prvi put bude zahtevao davanje određenog procenta iz državnog budžeta za kupovinu oružja.
Kako je unuk Edvarda Kardelja iznervirao unuku Benita Musolinija
Provokacija na slovenačko-italijanskoj granici tokom komemoracije za žrtve pobacane u jame potresla je slovenačku javnost.
Pohvala Dušanu Makavejevu: „Imaću te, mačkice!“ i kako su nas zaista imali
Svaka generacija mojih studenata morala je gledati Nevinost bez zaštite…
Ključ za budućnost: baci to iz ruke!
O filmu „Brexit: The Uncivil War“: Smisao referenduma u demokratiji je da reši pitanja koja bi nepotrebno zadržavala parlament i državne servise…
Datumi…
Okruženi informacijama i znanjem, a lišeni aparata da kritički razmišljaju o svetu oko sebe, ustrašeni ljudi jednostavno odbacuju izvore: društvo informacija nema budućnosti ako prevlada strah.
Evropska vojska i nacionalizam kao potpuna suprotnost patriotizmu?
Da li je to bio govor nekog boljševika 1918? Možda nemačkog revolucionara 1919-20? Ne, to su bili Makron i Merkel.
Moć evropskih odluka
Evropski parlament se sprema za izbore: rezolucijom od 25. oktobra govor mržnje je isključen iz slobode govora. Dileme koje su mnogi – i ja – imali o meri i granicama slobode govora više ne postoje.
Muške ikone antičkog sveta
Nova knjiga na sajmu Biblioteke XX vek: Došlo je vreme da svoju miturgiju (za sada) zaokružim: posle dve knjige posvećene ženama, ova je posvećena muškarcima – bogovima, junacima, zločincima…
Mimo i magarci
Domeniko/Mimo Lukano, gradonačelnik gradića Riače u Kalabriji je u kućnom pritvoru i biće mu suđeno, jer je nekoj izbeglici savetovao da se uda za italijanskog građanina i tako dobije državljanstvo.
Laku noć, deco!
Iz konkursa za dečiju bajku: Bajka treba da se bavi opasnostima koje donose multikulturalnost i ilegalne migracije. Ona u deci treba da budi patriotizam i pripadnost tradicionalnoj porodici…
Utrehtski zvonik
Ako igde u Evropi homoseksualna kultura ima svoje pribežište, onda je to Holandija. Ovde tolerancija ima čvrste istorijske temelje i važna je tačka identifikacije Holanđana. (tekst iz 2011, tema Parada ponosa +)
Žene i zapošljivost
Jelena Dimitrijević u svom romanu Nove (1912), odaje počast prvim turskim feministkinjama i balkanskim ženama uopšte, ali se ne zanosi mogućnostima ženskog oslobađanja.
Spotaknice
Šestog avgusta biće postavljene 23 spotaknice u Ljubljani. Reč je o projektu nemačkog umetnika Gintera Demniga da se pred kuće zadnjeg boravka žrtava nacizma postave kamenovi spoticanja.
Pop i vatra
Episkop kalavritsko-egalejski Ambrosije izjavio je da je požar božji odgovor na vladu koju vodi ateista. Arhiepiskop Atine i cele Grčke Hijeronim je na to izjavio da je bog ljubav, a ne osveta.
Za minut života, do kraja…
Klod Lancman bio je u francuskom pokretu otpora u Overnji, bio je ljubavnik Simon de Bovoar, sa njom i sa Sartrom osnovao je književni časopis Moderna vremena, bio je pisac, novinar, i autor i režiser filma Šoa.
Šraf u osovini: slovenački izbori
Koliko god beznačajni izgledali sa svih strana sveta, slovenački izbori su upravo svim stranama pokazali ključne smernice čitave evropske, ako ne i svetske politike: kako se boriti protiv naci-fašizma.
