Novosti – Odgovor Asji Bakić u povodu njene kritike knjige ‘Rod i Balkan’: Ona krivicu za položaj Istanbulske konvencije u Hrvatskoj prebacuje na nas dve, ali ova knjiga je nastala pre početka rasprave o Konvenciji u Hrvatskoj.
Za osvetu za ravnopravnost u doba socijalizma i mirovnu saradnju žena protiv rata u Jugoslaviji, kapitalistička tranzicija je ozbiljno smanjila ženska prava i prisutnost žena u javnosti i kulturi.
Oktobra 1990. kupila sam u Beogradu svoju poslednju malu crnu haljinu. Dubravka Ugrešić me je povela u finu radnju u Čika Ljubinoj ulici, u kojoj su imali jednostavne pletene haljine u odgovarajućim veličinama.
Drugim rečima teško se može opisati ono što se izgleda već duže vreme dešava između Republike Srpske i Slovenije. Janez Janša je od nepoznate pozajmljuše iz Prijedora pozajmio 450.000 evra.
Most na Neretvi koji je srušen da bi bio strateški upotrebljen doživeo je zasluženu kaznu; niko ga ne upotrebljava, kod njega se zaustavlja još samo pokoja slovenačka partizansko-turistička grupa.
U Mladićevom slučaju je došlo do izjednačavanja sa narodnim herojem, a u Praljakovom je izabran Sokrat, premda je na raspolaganju bilo rimskih vojnika koji su se ubili u jasnijim okolnostima.
Pulman kaže da njegovi junaci žele da se što pre oslobode od roditelja i da započnu pun život. Malo me je to preseklo, jer se celog života vraćam Vini Puu i Krtici, Pacovu, Jazavcu i Žapcu.
U prvome krugu se pojavilo 44 odsto glasača, u drugome krugu 12. novembra biće ih još manje, a mediji i kandidati se ponašaju kao da je reč o najzanimljivijem događaju stoleća.
Domaće policije su već više puta tukle građane Španije, Portugalije, Grčke i Italije kad su se bunili protiv „strogoće“ štednje. Katalonija dakle ne bi mogla biti nešto posebno uznemirujuće… pa ipak jeste.
Sportske uspehe slovenačke košarkaške reprezentacije treba nekako „prevesti“ u druge sfere, zaboraviti radost i skakanje i posvetiti se metaforičkim značenjima i maštanjima dostojnim građanina.
Deklaracija o zajedničkom jeziku je umiljata verzija osnovnog teksta mirne ali revolucionarne promene ne samo jednog društva. To je jedan od osnovnih tekstova novog jugoslovenstva.
Grčka je doživela samo antikomunistički totalitarizam i njegov najgori oblik, vojnu diktaturu… Britanija je posle građanskog rata predala Grčku američkim kolonizatorima.
Iz knjige Ženske ikone XX veka: Kakve god da je uloge igrala, ostaje zapamćena po pogledu, najjačem elementu ikone koju je stvorila: nezavisna, opasna, nekomformistička evropska žena…
Zamislimo, sasvim okvirno, situaciju: naša devojka razgovara u baru u kojem inače radi sa gostom Crncem, na engleskom. Iz nepoznatog razloga dolazi do svađe između grupe naših mladića i Crnca…
Roman Margaret Atvud je postao preteća bliska budućnost, možda samo za SAD, a možda i za društvo u kojem muž kamenom u glavu ubija bivšu ženu pred njihovom decom, u centru za socijalni rad…
Pod ovim naslovom održan je koncert pesnikinje Svetlane Makarovič i njenih više od sto gostiju-izvođača, 29.6. na Kongresnom trgu u Ljubljani. Gospođe u redu ispred mene znale su napamet reči svih pesama.
Napadi desničarskih i nacionalističkih grupa na Žene u crnom ne prestaju od 1991, kada su nekakvi orlovi i druge životinje napadali sve što se protivilo ratu, posebno paljenje sveća za žrtve rata u Beogradu.
„Vi ga nemate, mi ga nemamo, i to je detant“, kaže Džejms Bond u obliku Rodžera Mura i baca ATAC sistem sa jedne od stena Meteora u provaliju, da ga ne bi dobili ni Sovjeti ni oni drugi, njegovi.
Thompson nije nastupio u Mariboru, i nije, na isti dan uveče (prošla subota) tamo razveselio učesnike kongresa partije SDS Janeza Janše, koji je još jedanput u 25 godina ponovo izabran za vođu stranke apsolutnom većinom.
Problem sa bacanjem torte na Bernar-Anri Levija nije u tome što je on pozvan u Beograd. Jedino je bez ikakvog smisla proglašavati ga velikim i značajnim političkim činiocem u bombardovanju Srbije.
Nemaju svi pravo na mišljenje. Sad ću se usuditi da isto pitanje postavim… osećanjima. Imaju li svi prava na izražavanje osećanja? Povod za to su histerične splitske reakcije na predstavu Olivera Frljića.
Vučić je objavio da građani mogu mirno protestovati 10 godina. On se oslanja na iskustvo iz 1996/97: zadavljeni mediji, zločinačka mašina koja povremeno ubija, puštanje građana da se „vesele“ po ulicama.
Korist od uličnih protesta je ogromna. Sigurna sam da je već nađen ubitačan odgovor na izjavu predsed-premijera o tome kako on nije protiv mirnog okupljanja…
Lazaru Stojanoviću: On vlasti onda i sada poručuje da su današnji stereotipi samo prežvakani stariji i da vlast odbija da ispuni uvek isti osnovni zahtev – da siđe.
Predlog o služenju vojnog roka pojavio se u Hrvatskoj i Sloveniji, a ovaj izrazito predizborni virus može da pređe i na druge države koje su u nastupu evropskog oduševljenja ukinule redovnu vojsku.
Šta ako Tramp baci atomsku bombu na Keln misleći da je u Meksiku ili Kini, jer su tamo nekad neki ne-belci hvatali žene za već nešto a bez njegovog učešća? Šta ako milioni Evropljana pohrle prema Jugu i Istoku…
Možda je dobar trenutak da se poslušaju katastrofičari. U ovome slučaju, u toj sam grupi, jer mi se čini da je nedavno odobreni pojam antropocena u velikoj opasnosti da se završi, i to brzo, trampozoikom.
Žene nigde nisu plaćene jednako kao muškarci za isti posao. Mogućnost odgovora je da žene skrate svoj radni dan. Građanke BiH bi tako mogle da prestanu da rade svakog radnog dana već u 12.15h.
To je pitanje publici negde na početku predstave Olivera Frljića Naše nasilje, vaše nasilje, odigranoj u Ljubljani prošle nedelje, posle zabrane predstave u Sarajevu i Poljskoj.
Jedini pravi lek za svaki sumanuti referendum je neučestvovanje. Dan lenjosti, ljubavi i građanske neposlušnosti dao bi masama građana osećaj lakoće i vreme za razmišljanje i ukus slobode.
Ivica Buljan je postavio Senekinog Tijesta. Premijera je bila na ostrvu Silba, u vrtači sa prirodnim oblikom antičkog pozorišta. Drugo izvođenje je bilo u Zadru, a treće u Ljubljani…
Deklaraciju su napisale abolicionistkinje. One su se zalagale za ukidanje smrtne kazne i ropstva, a feminizam je dopunio program. Pokretu je pripadala Harijet Bičer Stou, autorka – Čiča-Tomine kolibe.
