Kratko sećanje, debele laži
Pre skoro deset godina bila sam prvi put u Carigradu – verovatno i poslednji put. Predavala sam na privatnom univerzitetu koji je ovih dana zatvoren posle propalog pokušaja puča.
Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani.
Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005.
Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018).
Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Fred Vargas: savršeni književni model, ne samo za plažu
Neki njeni romani su prevedeni u Hrvatskoj i Sloveniji. Vredi ih naći, jer zadovoljavaju sve zahteve koje sam kao iskusna čitateljka kriminalnih romana mogla da postavim.
Krcko, Balecki i ostali, a naročito Antracit
Deca i odrasli danas teško mogu razumeti i zavoleti male pozitivne junake koji žive raspršeno, ali su spremni da brane druge, da se angažuju, da rizikuju sve za opštu korist.
Pismo iz Amerike
Prenosim molbu prijatelja iz Amerike, pitajući se i sama da li je sada važno kako se oko ove stvari ponaša srpski premijer i odgovarajuće institucije… ili je važnije pomoći ljudima.
Ostrva
Zabavljala sam se post-apokaliptičnim vizijama: ulaz u tunel ispod La Manša zatvoren bodljikavom žicom, pa zidom, vraćanje neželjenih posetilaca iz Britanije u gumenim čamcima…
Patka i Rog
Poludeli ubica homoseksualaca i pijani ruski navijač koji blebeće u mikrofon dva su lica iste brutalizacije neophodne neoliberalima, da što više uzmu pre nego što odu iza zidina svojih rajskih naseobina.
Ježekov slučaj
Sve što je svet preduzeo da bi sprečio ponovno izbijanje globalnog rata, uključujući stvaranje EU, izgleda je zaboravljeno. I kao da se niko ne pita o posledicama takvog ponašanja.
Fantaziranje
Austrijski izbori su imali srećan kraj, ali su poslali i jednu zabrinjavajuću poruku: za laž je potrebno jako malo. Samo nekoga treba ubediti da deo svojih frustracija izruči pred mikrofon.
Stvar kojom se ubija
Živimo u svetu u kojem je revolver vizualno prisutan koliko i tiganj… Lažni i opasni argument da ne puca oružje nego čovek izgovoren je i prenesen samo zato da bi se umirili najpovršniji umovi.
Pozorište, druga lokacija parlamenta
Već program predstave Republika Slovenija u Slovenskem mladinskem gledališču daje uvid u jedan neostvareni projekat: dobijate u ruke revolucionarne novine…
Seselj’s shadow
Seselj escaped domestic justice, surrendering to the Hague court just prior to the murder of Zoran Djindjic. Now is the time for the Serbian judiciary to catch up with what has been lost.
Šešeljeva senka
Šešelj je utekao domaćoj pravdi i predao se haškom sudu. Sad je trenutak da sudstvo dostigne izgubljeno i da, i uz pomoć materijala koji je sakupio Međunarodni sud, proceni kojim redom da postupa.
Prokleto jezero
Oko jezera Perućac su nastali razni „sadržaji“, tereni, splavovi, plaže – mesto uživanja, skromno i lokalno. Većina tela žrtava bačenih niz Drinu iz gradova i sela gde su počinjeni zločini završili su tu.
O kukavicama
Kukavice vole nepismenost, podrazumevane tekstove, citate koji ne postoje, falsifikate. Tako će napad u Briselu odmah prikazati kao delo izbeglica, iako izbeglice beže upravo od ovakvih i često istih atentatora.
Dva Donalda
Osnovni problem sa izjavama oba Donalda je u falsifikovanju pojma „izbeglica“, u poništavanju obaveza koje su građani sveta sebi dali posle II svetskog rata, i u debeloj laži o „ekonomskim migrantima“.
Novinarka
Srećan vam 8. mart – Dan žena, uz autorkin tekst o tri „ikonične“ novinarke kao tri faze razvoja koje mogu važiti i danas: Marta Gelhorn, Oriana Falači i Kristian Amanpur.
Brzi mrak
U subotu su se u Ljubljani srele dve grupe: oni koji su hteli da izbeglicama na novoj lokaciji u centru Ljubljane izraze dobrodošlicu, i oni koji su hteli da ih obaveste da nisu dobrodošli.
Slovenački zapisi
Nedavno je Janšina partija predložila formiranje Nacionalne garde: u nju bi se po predlogu visokog vojnog lica i nekadašnjeg ministra odbrane učlanjivali – „domoljubi“.
Seks i železnička stanica
Ponašanje muške mase na kelnskoj železničkoj stanici u novogodišnjoj noći je posledica toga što oni nemaju društveni okvir u kojem sreću žene, niti novca i obrazovanja; oni nemaju manje-više ništa.
Jedan stari prikaz i šta se posle događalo
Na rane znakove menjanja istorije nedavno je upozorio Dejan Ilić pišući o romanu Timor mortis Slobodana Selenića (1989). To me je podsetilo na moj prikaz iste knjige iz 1991.
Anđeli
Bića sa krilcima vise sa manje-više svega što treba da označava naše praznično raspoloženje: jelke, prozori, izlozi, parkovi, plastične kese, ulične dekoracije, kupovni centri, stadioni, klizališta…
Farenhajt 451: izgubljeno znanje
Rodoljubiva para-grupa je došla pred kuću Milana Kučana da spali njegovu biografiju. Kučanova supruga Štefka im je iznela čaj. Tu dolazi najžalosniji deo priče: rodoljupci nisu uspeli da zapale knjigu!
Duboka Srbija
U Domu kulture u Negotinu, 24. decembra je otvorena izložba fotografija Predraga Trokicića, čitaoca-fotografa Peščanika. Iz kataloga izložbe prenosimo tekstove Svetlane Slapšak i Branislava Dimitrijevića.
Sila se budi za Božić
Prvo što se može reći posle gledanja Zvezdanih ratova br. 7 (Sila se budi), posle desetogodišnje pauze, jeste – podgrejano! Ali podgrejano kao sarma – sledeći put je uvek bolja.
U Sloveniji nikad nije dosadno
Proteste su organizovali oni kojima je dosta žice, učestvovanja u ratu, odnosa prema izbeglicama i protivustavnog referenduma o istopolnim brakovima zakazanog za 20. decembar.
O soju, rode…
Reč je o uobičajenom provincijalnom i patrijarhalnom preuređivanju sveta, u kojem se žene prvo odmaknu i sakriju grubom intervencijom, a onda, ako se oglase, optuže da su histerične feministkinje.
Balkanka
U filmu Odisejev pogled glavni junak putuje po Balkanu i svuda sreće jednu ženu – u Makedoniji, Bugarskoj, Beogradu, Albaniji, Sarajevu. Ona ima isto lice, ali svaki put govori drugim jezikom.
People in a cage
The young French terrorists attacked those European commodities which are available to them – football matches, fast food and metal. In that sense, Hollande’s statement is true: France is at war, but it’s a civil war.
Ljudi u kavezu
Mladi francuski teroristi napali su one evropske komoditete koji su im još dostupni – utakmice, brzu hranu, metal. U tom smislu izjava Olanda je tačna – Francuska jeste u ratu, ali građanskom.
Zlovenija
Anonimni aktivista počeo je sakupljati rasističke tvitove iz Slovenije, posebno one protiv izbeglica, i objavljivao ih je, zajedno sa fotografijama autora i autorki, na sajtu koji je duhovito nazvao Zlovenija.
Hotspot
Tako se sada zove tačka ulaska izbeglica u EU u Grčkoj i Lampeduzi. Tu se izbeglice „procesiraju“, a onda dobijaju dozvolu da, posle mnogo dana u nemogućim uslovima, pešače do Nemačke.
Svetlana Slapšak – intervju
Slušamo nekakvu tetku iz Brežica koja pije kafu i kaže: „Pa oni su svi muškarci, trebalo bi da brane svoju domovinu“. Pre svega, nije videla izbeglice, a ni ne zna koja je njihova domovina.
