O čemu još? Klod Avlin
Klod Avlin je ostavio duboke tragove: njegovi romani su prevedeni na skoro sve jugoslovenske jezike.
Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani.
Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005.
Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018).
Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Siva vrana
Sive vrane su već deo urbanih legendi u Beogradu, gde su stalni junaci blogova.
Muzejska svetlost
Muzej me je preuzeo već na prvome spratu, gde su izložene Kore sa prilepljenom odećom (posebno sa leđa).
Pisac komada
Audio izdanje video emisije Vidovdanska promocija – 10 godina Peščanika, govore: Mirjana Karanović, Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Svetlana Slapšak, Srđa Popović, Žarko Korać, Végel László, Dejan Ilić, Vojin Dimitrijević i Mirko Đorđević.
Gospođa Shrek
Fiona nije pretrpela napade heteroseksualne uređenosti, ona je postala žena za sebe, gospodarica, politički vođa, a svoju ženstvenost ispoljava kao ljubav prema slabijima.
Elvis u Zenici
Uz sve slabosti i poštovanje pravila kapitalizma, mit o Elvisu ostaje primarno sirotinjski. Elvis u Zenici je zato figura očaja više nego bilo čega drugoga.
Lutka na krevetu
Lutke koje su nekada odavale kičast ukus i pripadnost sirotinji koja nema za bolje, predstavljaju izuzetan antropološki fenomen.
Kako smo mrzeli Tita
Pominjanje Tita bio je instrument-merač straha među ljudima: o njemu se moglo slobodno govoriti jedino privatno, po mogućstvu u društvu proverenih istomišljenika i prijatelja.
Kolotrazi i udarne rupe
Radio emisija 21.05.2010, govore: ekonomista Miroslav Prokopijević, antropološkinja Svetlana Slapšak i teoretičarka marketinga Nadežda Milenković.
Prvomajska bajka
Prozu Radmile Karlaš možemo razumeti tek ako razumemo pritisak pod kojim je odlučila da kaže sve što pre nije smela.
Alisa
Ja bih tužila Burtona UNESCO-u zbog napada na svetsku kulturnu baštinu!
Sarajevski razgovori
Slučajno sam se našla na konferenciji u Sarajevu, gde sam bez ikakve legitimnosti i opravdanja predstavljala Sloveniju.
Isotimija
Ovo je reč koju ćete pročitati na transparentima pobunjenih Grka ovih dana: ona ne označava samo jednakost, već jednaku vrednost.
Lale za finale
Radio emisija 27.11.2009, govore: Biljana Kovačević-Vučo iz Yucoma, antropološkinja Svetlana Slapšak, novinari Željko Bodrožić i Petar Luković.
Pad zida
Berlinski zid je srušen tačno 200 godina posle Bastilje, i nema nikakve sumnje da je datum usklađen: pad berlinskoga zida je trebalo da označi kraj revolucionarnih pobuna u Evropi.
Posleratni rat polova
Može li mizoginija, osim što je znak ili simptom, biti i tesnije povezana s razlozima i motivima kriza i ratova, kao i s uzrocima sudbine njihovih žrtava?
Bad
Michael Jackson je stupio u svet masovne zabave u ovome delu sveta onda kad su već postojali spotovi i televizije koje su ih prenosile.
Squeezing Proteus – The left in Serbia
I was approached by a man who at the time was a member of the Central Committee, who threatened me in a sharp tone of voice – you, the leftists, you are to blame for all this.
Evropski predsednik
Evropa, najveća država na svetu, bar po broju stanovnika, svoga nominalnoga predsednika ne bira neposredno, nego ga bira skupština, sa kandidatske liste na kojoj je – jedno ime.
MLATIPOP
Iz arhive: Mlatipop je nužna figura crkve koja laže, jer nije u stanju da se pogleda, vidi i pokaje.
Vojna nadmoć Srba na onom svetu
U Mostu RSE Omera Karabega govore Svetlana Slapšak i Ivan Čolović.
Čitajte Persepolis
Teško je razumeti građansku porodicu koja patrijarhalnost koristi kao štit od spoljnog sveta. Ta tehnika mehura spasava teheranske devojčice.
Kič
Jedan od najzanimljivijih načina promišljanja kiča otvorio se nedavno sa izložbom Efekat Tito. Izložba je iznela izbor onih predmeta koje niko nikada ne bi hteo da ukrade.
Troprstaši
Radio emisija 27.03.2009, govore: istoričar Nikola Samardžić, Stevan, Sofija, Miloš, profesorka antropologije Svetlana Slapšak i filozof Pavle Rak.
Ohlokratija
Ohlokratija označava vladavinu ološa, obeleženu demagogijom i pritiskom mase. Današnji termin mobbing dolazi od engleske reči koja označava podivljalu masu, zakon ulice i većine.
Nacifikacija memorije
Knjiga Danila Udovičkog je lična, otvorena, poštena, dosledno subjektivna priča o tome šta je 68′ značila za naše duše, čak i ako je grubo oblikovala naša tela.
Igre sa granicama
Nije reč o realnome problemu: da jeste, Hrvatska bi prepustila izlaz u međunarodne vode zemlji koja ima tridesetak kilometara obale.
Srećan Božić i comp.
Nekih stotinjak hiljada Zemljana ima već osigurane uslove preživljavanja u najgorem mogućnome scenariju. Zbogom Darvine, idealisto. Bumbari i dembeli će nastaviti ljudski rod.
Anomija
Radio emisija, 19.12.2008, govore: istoričarka Dubravka Stojanović, sociološkinja Vesna Pešić, Biljana Kovačević-Vučo iz YUCOM-a i antropološkinja Svetlana Slapšak.
300
Broj 300 se odnosi na levicu francuske antropologije od šezdesetih godina pa do danas.
Jugonostalgija i smeh
Politike sećanja u bivšoj Jugoslaviji su se usklađivale sa kulturnim monopartijskim planovima.
