Balvani
Radio emisija 02.12.2011, govore Svetlana Slapšak i Žarko Korać.
Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani.
Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005.
Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018).
Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Sotirijin nećak
Najviše boli to što se Grci zabavljaju vidljivo bez velikog ulaganja novca, dok je za mnoge Evropljane platiti zabavu neodvojivo od zabave same: što više, to bolja zabava
Ksenofontova baraka
Prilaz Ksenofontovoj baraki, izgubljenoj među poljima sa crnim lukom, glavnim proizvodom ovoga kraja – mnoga su napuštena, jer luk više ne pomaže preživljavanju – je dobar uvod u kulturu grčke sirotinje.
Oko malog mora
Nikada starije, Sredozemlje se nalazi pred promenama koje će mu možda vratiti nešto od dobrih vremena – mira, razmene, demokratije.
Na ulici
Kao važan vid izražavanja mišljenja naroda, ulični protesti i akcije računaju sa vidljivošću, koju garantuju mediji, sa saradnjom i konfliktom među insitucijama i demonstranata, i zbog svega toga predstavljaju specifičan oblik političke borbe koji je rodio dvadeseti vek.
Da li smo već postali Grci?
Ispitivanje da li smo već postali Grci može da se obavi samo u Grčkoj. Od kraja zime do početka jeseni, stvari se se tako razvile, da poneki zaljučak može da se napravi, bar što se svakodnevice tiče, i stvari koje bez teškoća razumemo, tako da su paralele jednostavne.
El Grekova mačka
Četiri nova eseja, o prajdu, sobaricama, mačkama i omiljenoj plaži Žorža Brasansa.
Serbs eat with forks, Dobrica is the Nobel prize laureate
Let us leave aside the academicians, with shovels in their hands, a little sooty and sweaty, to figure out how to insult the Nobel Prize.
Srbi jedu viljuškom, Dobrica nobelovac
Ostavimo sada akademike da smisle kako da izvređaju Nobelovu nagradu, koju je nesuđeni dobitnik već proglasio nedostojnom primanja.
Gracias a la vida…
Zlatno doba južnoameričke popularne pesme je otvoreno sa društvenim promenama u Južnoj Americi, posebno u Čileu, gde je i najtragičnije okončano.
Mast
Savršeno perverzna ideja je da se svetski pisac odnese na mesto nekih od najgnusnijih zločina, da se njegova svetska slava svede na lokalno potkusturicivanje.
Ne prepoznajete?
Sličnih događaja bilo je u prošlosti. Možda smo na pragu doba u kojem će evropska sirotinja reagovati na osnovni ljudski problem, a ne na pričice o strancima koji nekome smetaju.
Žozefa
Kazanovina vrtoglava jurnjava za užitkom je možda bila reakcija na ovo žensko osvajanje intimnosti, i stvaranje osnove za izlazak iz zatvora koji je već uveliko zastareo.
Reči i dela
Kako je tekst ubice sa najavom mogao stajati u virtualnom oblačku bar tri sata, neprimećen i nepročitan?
O ljubavi i ljudskim pravima
Ljudska prava ne određuje i o njima NIKADA ne odlučuje većina: ona su stvar dogovora koji su sklopljeni na višoj ravni, kao prethodna zaštita demokratije.
Zalogaj koji lokalno zastaje u grlu
Danas
Prvi znak da je inicijativa REKOM-a uspela je tu, treba je utopiti u domaće NVO probleme, treba je vulgarizovati i provincijalizovati.
Lažna fantastika
Nekada davno, deca nisu bila izložena ničemu drugome sem školi, i to je bilo sasvim dovoljno. Utopije su danas mnogo, mnogo ambicioznije i pokvarenije.
Zaustavljanje
Radio Peščanik je zaustavljen. To pogađa siromašne, sve koji nemaju pristup internetu, bolesne, one u zatvorima.
Ponavljač
Podelio nešto između sedam i osam hiljada i eto rezultata za kec k’o vrata – 493 žrtve u Srebrenici, po Ćosiću.
Privatni muzej
Četiri eseja Svetlane Slapšak.
Čovek u lažnoj uniformi
Posle Ajhmana, na sudove po celome svetu dolaze uglavnom slinavi, drhteći, senilni starci.
Sevdalinka
Od Silvane Armenulić do Josipe Lisac, sve do Damira Imamovića čije sevdalinke vode prvo u biblioteku, pa onda na ulice.
Ropstvo
Sramotno. To je prva i najčešća reč koju možemo čuti od ljudi kada se spomene ropstvo.
Dve nedelje za čitanje
Suočeni sa varvarskom politikom, moramo stvari vratiti u njihove okvire, da ne bi bila zaboravljena osnovna pitanja.
Svakodnevni rat
Tri nova eseja: o novom muškarcu femimenu, o atinskim psima koji jurišaju na parlament, o tome kako nam život prolazi sa vestima o još jednom ratu.
Kamenje u džepovima, ili smrt Virdžinije Vulf
Prošlo je 70 godina od njenog samoubistva: počeo je II svetski rat, obukla je mantil, napunila džepove kamenjem i otišla do reke.
Kolonaki
Na dva koraka od Sintagme, gde su tenkovi okružili Skupštinu i gde se pucalo, na Kolonakiju se i dalje mirno sedelo.
Svetlan – Rudolf sa crvenim nosom
Jelen Rudolf je nastao u nekoj američkoj robnoj kući pred Drugi svetski rat, u knjižici koju su delili deci.
O televiziji i ginjolima
U slučaju medijskoga trovanja, vlast zapravo računa na krajnje posledice bolesti: zaglupljivanje.
Isto u razlici
Zajedničko na fotografijama Ljubljane i Beograda Žima Simkea su – Romi.
Nesvrstani
Peter Bossman, rođen u Gani, upravo je izabran za gradonačelnika Pirana u Sloveniji.
Izbor protiv politike
Ljubljana je ponovo izabrala Zorana Jankovića za gradonačelnika.
