Šta povezuje izmene Zakona o javnom informisanju, trijumfalističku nacionalističku terevenku prilikom otvaranja škole „Srbija“ u samom (epi)centru ratne i ratno-zločinačke politike u BiH 90-tih i najsvežiju političko-kalkulantsku klackalicu oko statusa Vojvodine?
Republički tužilac Slobodan Radovanović otvorene pretnje ultradesničara učesnicima Parade ponosa tumači kao „polemičke tonove“ i još uvek ne vidi razlog za reakciju tužilaštva.
Svaka politika koja zahteva da homoseksualci žive ili u celibatu i bez ljubavi, ili pak u neprestanom skrivanju, jalova je i nehumana, da i ne pominjemo – nerealna.
Umesto da čekaju da Živkov prekrši zakon o informisanju, ovi se setiše svetske recesije. Kriza je, nema se para. Evo tebi lepo otkaz. Nemoj da se buniš i pokazuješ prstom na DS i njene janičare.
Како год лош био третман Рома у Србији, барем се нико из мејнстрим јавности не усуђује да против њих употреби експлицитне расистичке стереотипе. Против Рома се ради, али се не говори. Са гејевима и лезбејкама ово није случај.
Ministar Dačić, potpuno uživljen u novu ulogu prvog srpskog policajca, unosi strahovitu paniku, nesigurnost, u najmanju ruku izaziva nelagodu i oklevanje ljudi koji bi možda želeli da prisustvuju Paradi.
Možda je bilo naivno nadati se da će se prljavi napadi stišati kad Obama postane predsednik.
Florance Hartmann je u svojoj knjizi spomenula dokumente koje je Haški tribunal dostavio Međunarodnom sudu pravde, koje je taj sud krivotvorio.
U poslednjih desetak godina, Hrvatska se uglavnom oslanjala na razvoj usluga. Mnogo manje na industriju, pa i na proizvodnju hrane.
Ovo je pitanje koje, sasvim očekivano, postavljaju srpski homofobi i populisti koji shvataju demokratiju kao tiraniju većine.
Haški tribunal odobrio je prevremeno puštanje na slobodu bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić pošto krajem oktobra odsluži dve trećine kazne na koju je osuđena zbog zločina nad nesrbima tokom rata u BiH. Prenosimo sažetak presude protiv B. Plavšić, njeno priznanje i pismo švedskom ministarstvu pravde u kojem traži pomilovanje.
Presuda VSS ukida sećanje kao formu borbe za ljudska prava, ukida kritičnost i daje u ruke javnim ličnostima najopasnije oruđe: da oni određuju i dozvoljavaju šta se sme objaviti od onoga što su javno kazali i napisali obavljajući javnu funkciju.
Presuda Vrhovnog suda Srbije, kojom se zabranjuje JUKOM-ova knjiga Slučaj službenika Aleksandra Tijanića, predstavlja opasni pravni i politički presedan.
Koalicija protiv diskriminacije podseća na obaveze organa javne vlasti o zabrani diskriminacije koji su dužni da „efikasno štite od svih oblika diskriminacije“.
Paradiranje seksualnom orijentacijom bilo koje vrste ukazuje na loš ukus i izvesnu vrednosnu dezorijentaciju, ali Srbija je navodno demokratska zemlja.
EU bi mogla da ne bude impresionirana željom, spremnošću i molbama predsednika države, ministra spoljnih poslova i onih koji bi da ne ostanu jedini po strani od evropskih integracija.
Oslobođenje – Kad je Tim Judah u Economistu objavio svoj članak o Jugosferi, zgodno je primijetio i to da onima koji se mršte na termin Jugosfera više smeta sama riječ, nego suština.
Svaka grupa ima određenu emocionalnu politiku, svesni ili nesvesni proces razvijanja istih emocija među svojim pripadnicima. Ona predstavlja način na koji vlast proizvodi građane koji će na najbolji način sprovoditi njenu politiku. Pitanje je: kakva je emocionalna politika Srbije.
Predsednik DS-a obmanuo je svoj Glavni odbor dok je negirao pravo Vojvođana da institucionalno razvijaju politička prava i slobode, parabolom o kineskom vozu koji bi, umesto da se zaustavlja na vojvođanskoj granici, od Beograda do Novog Sada putovao 7 min.
Braniteljke i branioci ljudskih prava u Srbiji i dalje su izloženi riziku od napada, kako od državnih, tako i od nedržavnih činilaca, uključujući medije, a srpske vlasti ne uspevaju da ih zaštite od fizičkih napada i pretnji njihovim životima i imovini.
Doputovali smo do na kraj leta i sve je zbunjeno i svi kao da smo nedovršeni. Malo kome pada na pamet da se stvari mogu i urediti, jer prilika svaka nije bez nade.
Vreme za prepirke i igre je isteklo. Sada je vreme za akciju. Sada moramo spojiti najbolje ideje obeju partija i pokazati američkom narodu da možemo završiti ono zbog čega su nas izabrali.
Eliminisanje prenatalne ocene ustavnosti Zakona o javnom informisanju govori da akteri žurbe već strahuju od mogućnosti da Ustavni sud neke njegove odredbe proglasi neustavnim.
Ovi danas lažu bezgranično, s nadahnućem i s razbludnim uživanjem. Lažu bez gnjavatorske ideologije i bez instituta marksizma-lenjinizma. Lažu bez stida.
Nema te briljantne erudicije i britke pameti koja može da opravda podršku ovom Zakonu, pa koliko god se Zoran Ostojić trudio, a Nadežda Gaće pravdala.
Samostalna izložba Milete Prodanovića „Vaspitavanje dečaka u Srbiji“ od 15. do 30. septembra, u beogradskoj Arte Galeriji, Svetogorska 29.
Pozivamo vas na konferenciju za novinare povodom odluke Vrhovnog suda Srbije protiv Komiteta pravnika za ljudska prava. Konferencija će se održati u maloj sali Medija centra (Terazije 3, II sprat) u petak 18. septembra u 12 sati.
Kulturalna veličina se ne krije u ukidanju konflikata i razlika, nego u njihovom kreativnom prevazilaženju.
Oslobođenje – Radovan Karadžić često je uspoređivan sa Hitlerom. Vidi se to i u rasprostranjenoj sklonosti da se u Karadžiću vidi đavo.
Priroda rada ne igra nikakvu ulogu, jer prava svrha rada nije u tome da se nešto obavi, nego da se “duša redovnikova ponizi” tako što on mora učiniti sve što mu se naloži.
Na čemu se zasnivaju politički saveti i preporuke i kako se može oceniti njihova ispravnost? Postoje bar tri razrađena pristupa: veberovski, kejnzijanski i pristup teorije javnog izbora.
Vrhovni sud Crne Gore presudio je kako Andrej Nikolaidis i Monitor treba da plate masnu naknadu Kusturici Emiru, reditelju, muzičaru i potrošaču kubanskih cigara.
