Ponavljanje istorije, za kojim poseže premijer Srbije u klero-boljševičkom transu, pošto su izbori osporili legitimitet njegovog političkog postojanja, mada ne i politici, obično se odvija u iskrivljenoj svetlosti oživljavanja prošlosti.
Ključno pitanje koje se danas postavlja je kako neko može biti gubitnik tranzicije u zemlji u kojoj od dolaska Vojislava Koštunice na vlast nema tranzicije i modernizacije.
Danas kada se najavljuje vanredno stanje, valja razmisliti o tome gde su vladari Srbije doveli zemlju i kolika je njihova krivica. Vanredno stanje ima za cilj da se krivica prebaci na druge.
Situacija posle predsedničkih izbora nije ista kao pre godinu dana. Tada je Vlada bila praktično jednostranačka i predsednik Vlade je imao kontrolu nad izvršnom vlašću.
Sve važno što se ove godine dešavalo u Münchenu je bilo povezano s inicijativom američkog ministra obrane Roberta Gatesa, koji je već uoči ovog skupa zahtijevao temeljitu raspravu unutar NATO-a.
Pred kamerama se hapse, a na zadnja vrata puštaju i nestašni dečaci bliski vlasti u vidu recimo neonacista, zaduženih da tu i tamo zamute medijske vode, ako se tamo negde nešto bitno prodaje (fabrika, put, javno preduzeće).
Ako zaista verujete da se Britanija sastoji od mešavine “kultura” koja mora da se očuva, unapredi i poštuje kao sama sebi svrha, onda je nadbiskupov predlog o uvođenju šerijatskog zakona u Britaniju savršeno logičan.
U četvrtak uveče grupa pripadnika i simpatizera klerofašističke organizacije “Obraz” okupila se u Kapetan Mišinoj ulici da spreči otvaranje izložbe mladih likovnih umetnika iz Prištine.
Politički sporazum (sa EU) nije ugovor o kupoprodaji stana. Ako neko misli da će odbijanjem političkog sporazuma da sačuva Kosovo, taj treba da pregleda glavu.
Neprirodna i neprincipijelna kolicija između DS-a i DSS-a je pukla, jer u Vladi nema jedinstva oko procesa pridruživanja EU (prema Tadiću), odnosno oko Kosova (prema Koštunici).
Najatraktivnija tema sarajevskih medija u posljednjih nekoliko dana jest upravo osnivanje jedne političke stranke zarad ideala.
Film “Katin” Andžeja Vajde, prikazan na ovogodišnjem festivalu Berlinale, govori o sovjetskom masakru iz 1940. godine kada je ubijeno 22 000 poljskih oficira.
Slobodan Samardžić je obavestio javnost da Premijer ne zakazuje sednicu Vlade, i da je neće ni zakazati, sve dok ministri iz DS-a i G17 ne odustanu od svoga stava o Sporazumu o političkoj saradnji, to jest sve dok se ne priklone mišljenju i stavu DSS-a.
Vlada se ne sastaje jer Premijeru ne odgovara što u njoj nema većinu! Po njemu, Vlada može da radi samo ako mu je poslušna. Inače, ništa od Vlade!
Tadić je u Münchenu izrijekom pozvao učesnike 44. mđunarodne sigurnosne konferencije na nastavak pregovora o Kosovu, upozorivši da bi sve tri strane mogle platiti visoku cijenu ukoliko ne dođe do tih pregovora.
Radio emisija 08.02.2008, govore: Žarko Korać iz SDU, Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora i novinar Teofil Pančić.
Bili su izbori, izjasnili ste se u prvom krugu i izjasnili ste se u drugom krugu. Mogli ste da se izjašnjavate i u trećem krugu, ako vas to veseli, ali kao što vidite, to nema nikakve veze sa životom.
Pre tri godine, povodom Desimirovog 85. rođendana napisao sam donji tekst, koji je u skraćenoj verziji objavljen pod naslovom Humboltov papagaj u vikend broju Danasa od 5-6. marta 2005.
…Ja sam gajio optimizam od 27. marta 1941, ali od tada do danas nisam video napredak u ovoj zemlji. Zašto da ne budem pesimista? Molim vas, 60 i nekoliko godina ovaj narod ne ide napred. Najteže mi je kada vidim da svi naši napori nisu dali nikakav rezultat…
U četiri godine koliko je Vojislav Koštunica predsednik Vlade, tri su izgubljene za Srbiju. Nema na svetu premijera koji može da se „pohvali“ takvom sramotom.
Kako je upravo izjavio opunomoćenik za proširenje EU Olli Rehn, potpisivanje specijalnog političkog sporazuma sa Srbijom odlaže se zbog tog što “Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice” odbija potpisivanje ovog sporazuma.
Traži se krivac na koga će se svaliti sva negativna energija naroda – Amerika, Evropa. I gle, mi ni za šta nismo odgovorni. Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka, Nedeljni telegraf, 06.02.08.
Zbog pretnji islamskih fundamentalista veoma kontroverzna spisateljica živi skrivena u indijskom glavnom gradu. Ovaj “ženski Ruždi” neće doći u Pariz da primi nagradu Simon de Bovoar.
Naš primerak „onoga koji se ne sme imenovati“ spava mirno, kažu i previše, svestan da je korenje pustio preduboko. Hrani se duhovnom bedom i ljudskom potrebom da svojim malim životima dodele viši smisao – bitku za svetsku pravdu, pravoslavlje i srpsku kolevku Kosovo.
Vidim da je posle pobede Tadićeve proevropske politike na predsedničkim izborima, panika u Koštuničinom kabinetu dobila krupne razmere.
Svi ćute kao zaliveni. Koštunica naročito. Boris Tadić je, hvala Bogu, dobio izbore. Ali to još uvek ne znači da je Srbija išta dobila izuzev Tadićevog petogodišnjeg mandata.
Svega tri dana nakon pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima, država Srbija a posebice pomenuti Tadić jesu u zanimljivoj erotskoj situaciji.
Vlada Srbije možda se upravo na naše oči raspada, a i ako preživi, ne vidim šta bi to moglo ozbiljnije i na duži rok da je zakrpi.
“Berlinale” se ubraja u red najznačajnijih filmskih festivala, ove se godine održava po 58. put i najveći je filmski festival u svijetu makar po broju posjetitelja.
Posle prekretničkog Oktobra, Srbija se opet našla pred raskrsnicom, sa rizikom da ponovo izabere gori put. Nisu sve raskrsnice iste, ova današnja je možda ipak najpresudnija.
Pobednik se potrudio da otvori put najrazličitijim nagađanjima. Rekao je da je i Nikolić postigao veoma dobar rezultat, da ga je fascinirao ozbiljnošću i da će u najskorije vreme sa njim porazgovarati, pretpostavljamo, o budućnosti zemlje. Šta to znači?
Olakšanje u cijeloj Evropi, tako bi se mogle sažeti medijske i političke reakcije od Berlina preko drugih evropskih prijestolnica i sjedišta Evropske unije u Bruxellesu.
