Ključni problem dijaspore je kako da se održi veza između onog tamo života i ovog ovdje. Izmještenje pocijepa život, a ako je posljedica rata i izbjeglištva onda je neizbježno i traumatično: ima ono prije, ono tamo i ima ono poslije, ovo ovdje.
„Varijacije na Krojcerovu sonatu“ sastavljene su kao neka vrsta dosijea o intimnom neredu koji je izazvala Tolstojeva priča, rehabilitujući status supruge Sofije.
Evropska unija i zemlje članice imaju dovoljno instrumenata da podrže privredni oporavak Balkana. Da li su balkanske zemlje spreman partner, to nije nikako sigurno.
Da zvanični predsednik države, u svoje radno vreme ne radi svoj posao za koji ga građani plaćaju nego da kao privatno lice, ali u zvaničnom svojstvu predsednika radi za privatnu fondaciju svoje zvanične supruge?! To ima samo kod nas.
Vreme je prekinuti sa nabrajanjima gadosti, a ima ih ne samo na tri ključna ratna žarišta (Ukrajina, Bliski i Srednji Istok) i potražiti neki tračak razuma i želje za mirom, za nekim kome je mir među ljudima opsesija.
To što iz škola u kojima se udžbenici koriste kao medikamenti deca izlaze kao nezreli podanici, to jest zavisnici od lekova koje će im prepisivati političari opšte prakse – nije argument protiv politike koja građane tretira kao pacijente.
Pored toga što drži žene u večitom strahu i primorava ih da same ograničavaju sopstveno kretanje, ovaj mit pruža široj zajednici savršenu priliku da osudi nasilje a da ne preuzme deo odgovornosti na sebe – jer, reč je o „strancu“.
U digitalnom dobu, bližimo se trenutku kada ideje koje zabrane Twitter, Facebook i Google praktično potpuno nestaju iz javnog diskursa, a to će samo postajati sve tačnije kako ove kompanije budu dalje rasle.
Za rezanje subvencija i ukidanje gradskih službi, beogradske vlasti nikome ne odgovaraju, ni sa kim se ne konsultuju, nemaju strpljenja za učešće u javnoj diskusiji. Građani su uglavnom lišeni uobičajenih sredstava komunikacije; bez medija, društvene mreže igraju ulogu javnog prostora, neuređenog i nepouzdanog, ali izdašnog u neposrednim svedočenjima.
Negiranjem veze između odbojnosti prema demokratiji kod nemačkih elita pre 1914. i nemačkog puta u Prvi svetski rat, u stvari je pokušaj da se Versajski ugovor proglasi uzrokom svih zala. Ako je nemačka kriva „samo“ za Drugi svetski rat, onda nije daleko ni tvrdnja da je Hitler bio „samo velika greška“ nemačke istorije.
Autograf – Potraga mladih za Hitlerovom knjigom nije samo izolovan bizaran slučaj. Kada ovakve knjige postaju popularne i tražene, to jednoga dana prestane da bude samo „kruševačko“ i nije samo ludilo.
Tipično je za srpsku javnost da sankcije koje je uvela Rusija vidi kao sankcije koje su nametnute Rusiji, kao što je za svaku rđavu odluku u Beogradu odgovoran neko u Vašingtonu ili Briselu ili Berlinu.
Banka – Dioba se vlasti zbiva upravo balansom međusobnih intervencija pojedinih grana vlasti, jer samo je tako kontrola doista moguća. Ograničenje ovih intervencija izvodi se dodatnim ustavnim, zakonskim i etičkim pravilima.
Školegijum – Autor „Leksikona istorije pedagogije srpskog naroda“ ispravno tvrdi da je domaća pedagogija cela upregnuta u „nacionalno vaspitanje novih generacija“. Taj izmišljeni i stalno drugačiji identitet kolektiva, domaće obrazovanje i vaspitanje bi da ukalupi i okameni: tako fiksiran identitet ono bi onda da prenosi s generacije na generaciju.
Sada među ekonomistima vlada skoro opšta saglasnost da stezanje fiskalne politike najčešće ozbiljno smanjuje proizvodnju i podiže nezaposlenost, kada su kamatne stope na donjoj granici: rasprava se vodi samo oko toga koliko.
Palestinski odgovor na ubistvo Deifove supruge i sina biće potpuno isti kao što bi bio izraelski u obrnutoj situaciji. Neće biti zamene za Deifovu ženu i dete, ali sigurno ima zamene za Deifa. Nijedna zamena nije bila umerenija od svog prethodnika.
Ostaje nejasno odakle političarima Republike Srpske broj od 3.267 srpskih civilnih žrtava, kada je Odjeljenje za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije pronašlo 387?
Novi magazin – Priče da će Er Srbija navodno uticati na 1,5 odsto BDP-a države, indirektno upošljavati 20.000 ljudi ili da će odbacivati neki naročiti profit, trenutno deluju neozbiljno i naručeno, naročito ako te priče šire Vladini konsultanti i advokati.
Povremeno, taj svet postaje bundžijski. Jauk vlasnika automobila koji je spaljen, radnje koja je opljačkana ili letovanja koje je grubo prekinuto, uz medijsku nesavesnost, odmah postaje glavni izraz porušene socijalne ravnoteže. Zašto nam ne sviraju i pevaju, umesto da se bune?
Stidim se svog neznalačkog i agresivnog parlamenta, svoje agresivne i nekompetentne vlade, rukovodećih političara – pristalica nasilja i verolomstva – koji se upinju da budu supermeni. Stidim se zbog svih nas, zbog našeg naroda koji je pogubio moralne orijentire.
Iznenada nalazimo Iran sa Sjedinjenim Držvama, Kurde sa Izraelom, Turke i sirijsku vladu Bašara al Asada, zapadnu Evropu i Rusiju, i svi oni na svoj način teže istom cilju: da spreče širenje i učvršćivanje kalifata Islamske države.
O ključnim odlukama koje se tiču naše ekonomije pregovara se tajno, i daleko od očiju građana, bez mogućnosti rasprave. I takve odluke zadaju koordinate za nesputanu vladavinu kapitala. Ovo ozbiljno sužava prostor za odluke demokratski izabranih političkih predstavnika.
Naša odiseja je sa ekonomskog gledišta bila samo odlaganje bankrota. Španski privatni sektor će decenijama grcati pod teretom dugova. Zaduženost Italije raste vrtoglavom brzinom. Grčka je danas bankrot kao i pre šest godina. Slutimo da nas ova politika nikud ne vodi, ali probleme i dalje guramo pod tepih.
BH Dani – Da bih mogao živjeti u društvima koja su gotovo u pravilu konstituirana na zločinu, ja moram izraziti neslaganje s onim oko čega je stvoren društveni konsenzus, moj umjetnički rad mora biti dekonstrukcija normalnosti svih ovih nenormalnih društava.
Beton – Kroz rad nacionalno osvešćenih intelektualaca, potpomognutih štampom, školstvom, zvaničnim manifestacijama i svetkovinama, Kosovska epika sa svojom dilemom između carstva zemaljskog i carstva nebeskog, vjere i nevjere, sve se više prima u narodu.
Uterati strah u kosti, naterati sve te svoje rugobe da daju izjave kako nuklearni rat samo što nije počeo, a onda se pojaviti pred publikom i predstaviti se kao neporočni vegetarijanac, prosto dušica od čoveka, takoreći „čisti Evropljanin“. A omču će moći da zategne i sutra.
Maštu srpskih poreskih obveznika golica pitanje da li je neki državni ili bilo koji drugi organ usvojio tajanstveni Strateški plan za Jat Airways? Ko je skenirao Jat, ko je sastavio plan i da li neko kontroliše odvija li se strateško partnerstvo i poslovanje Er Srbije po tom ili nekom novom biznis planu?
Jedno takvo nemoguće mesto Bosne i Hercegovine, na kojem reči nemaju svoja konvencionalna značenja, gde se paralelni svetovi sreću samo u dogovoreno vreme, pod dogovorenim uslovima. Nemuštim jezikom se govori svuda gde se pruža saučesništvo u prijedorskim zločinima, sve do Beograda.
Rusija ne samo što ima potencijal za razorni vojni odgovor, nego može odgovoriti i zaplenom ekonomske imovine u Rusiji i energetskim pritiskom na Evropu. Upravo zato su sankcije uvedene samo pojedincima i kompanijama.
Herzog uspeva da na elegantan način pokaže da je liberalna politička misao potpuno suprotna od ideje o robotima koji mehanički maksimiziraju svoje prednosti, a koje mnogi zagovornici slobodnog tržišta vide na delu ne samo u ekonomiji već i u svim drugim sferama života.
Kao i Tadić, ni Pajtić ne pokazuje kapacitet da napusti ideologiju velikosrpskog nacionalizma. Umesto strateške preorijentacije, Pajtić nudi taktičke koalicije protiv vlasti. Najupadljivija je teza o „srpskoj Srbiji“, koju je publika dočekala kao odustajanje od evropskog usmerenja.
