Biljana Srbljanović, kao kandidatkinja LDP-a za gradonačelnicu Beograda, uverljivo je u predizbornoj kampanji forsirala tezu da se moraju napustiti partijska pravila igre po kojima je izborna volja građana blanš karta političarima da mogu biti eksperti za sve i svašta.
Gledam ovih dana tabele najuspešnijih firmi Srbije koje je sačinio Republički zavod za razvoj i pokušavam da proniknem šta se doista dešava.
Iako je izabrana kao proevropska i reformska, Vlada prve poteze vuče u pogrešnom pravcu. Predlaže povećanje penzija, ograničavanje rada lekara i univerzitetskih profesora.
Postavljaju se očigledna pitanja: ako je ova istina sada tako jasna, zašto je ja nisam videla ranije; i – kako su naše rukovodstvo i oni koji su ga sledili mogli počiniti takva dela?
Nekoliko sati totalnog pražnjenja, ispucavanja, a onda ponovo u svet biznisa, marketinga, divlje konkurencije, muvanja, laganja, pretvaranja – savremene katarze?
Bilo bi izvrsno kada bi nestranačka i stručna ličnost na čelu urbanizma Beograda bila dr Dubravka Stojanović, istoričarka. Bez ikakvog ovlašćenja sa njene strane, predlažem da u izvršnoj formi predsedava svakom telu nadležnom za urbanizam.
Na kraju su svi otišli na letovanje.
Život ovde je parodiranje našeg Zapada. Ovdašnji lak civilizacije zavodi stranca prolaznika. Taj lak je ispucao na hiljadu mesta i vređa njegovo oko.
Ako je čitanje svetih knjiga obaveza vernika, čitanje drugih knjiga za njih ne samo da nije obaveza no nije ni preporučljivo.
Mesni pop nije ‘teo osvešta priredbu, jerbo kupina nije pravoslavna. Dragan Todorović, novinar, Vreme, 14.08.08.
Čuli su se komentari da ovakvi pozivi na zabranu knjiga mogu poteći isključivo od muslimana. Sigurna sam da bi hrišćanske vođe radile istu stvar samo kada bi im se moglo.
Anonimno pismo me je upozoravalo: Razjasni činjenice o Kini ili ćete i ti i svi tvoji poželeti da si mrtav.
Mirko Đorđević u izjavi za Danas osuđuje postupak Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, i naglašava da su najčešće posledice zabrana njihovi kontraefekti.
Kratkotrajni, marginalni rast cena nafte, kao posledica izbijanja sukoba Moskve i Tbilisija, ipak nije ugrozio toliko priželjkivani pad cena nafte na svetskim tržištima koji je konačno nastupio.
Ponovno otvaranje pitanja priznavanja MPC povezano je sa najnovijim nastojanjem Makedonije da se izbori za priznavanje ustavnog imena države.
Recimo da ja obučem majicu sa likom Radovana Karadžica i odem na otvaranje Olimpijade. Evo ga veoma zaintrigirani Džordž Buš sa njegovim pitanjem: “Kakva Vam je to majica, Tibore?“
Negativne reakcije nakon Zamirzinovog objavljivanja nekoliko srpskih organizacija za zaštitu ljudskih prava u povodu trinaestgodišnjice akcije “Oluja” ponovo su pokrenule stara pitanja stradanja “naših” i “njihovih”.
Zato Tadić Boris – umesto da mudro ćuti kad već ne sme ili neće da izgovori Tabuizovani Tekst – zvuči onako smušeno i jadno dok vuče za rukav Sanadera tražeći The Izvinjenje.
Buknuo je rat na Kavkazu i počela je da tihuje i srpska diplomatija. U diplomatskom Beogradu je ministar Jeremić izabrao tihovanje.
Udarnici bivaju zaboravljeni prvi, čim budu upotrebljeni u političke svrhe od strane raznih Mrkonjića. Tada, u stara vremena, barem bi im zakačili plehanu emajliranu značku.
Ima nečeg u toj fotografiji što odiše apsurdom, komikom, mukom, smehom, ima nečeg blesavog, ima nečeg na šta bi, možda, trebalo da se navikavamo.
Koje je mesto Rusije u svetu? U čemu je razlika između intervencija na Kosovu i u Gruziji?
Jedan mladić je svjedočio iza zatvorenih vrata. To je bio mladić koji je kao dijete od sedam godina izašao iz gomile leševa, pokriven ljudskim ostacima, dječak koji se tada uputio prema ubicama koji su likvidirali njegovoga babu.
Nije malo ni ekonomista koji smatraju da malo više inflacije ne može da škodi. Ekonomisti koji tako misle su ili pokvarenjaci ili imaju malo znanja iz ekonomije.
Jedan od knjiških primera bahatosti, sistemske korupcije i nemara jeste i ponašanje Srbije prema mešovitom akcionarskom društvu JugorosGaz.
Sava centar, 02.11.1990. Radno predsedništvo: akademik Predrag Palavestra, književnik Gojko Đogo, prof. dr Biljana Plavšić, Velibor Ostojić, Jovan Tintor, Danilo Veselinović, Milosav Mičević, Milan Novaković, Nebojša Ivaštanin.
Tako je sa Beogradom: ako ostaneš u njemu, kajaćeš se, a ako odeš iz njega, takođe ćeš se kajati. Onaj ko jednom uđe u Beograd, taj više iz njega ne može da izađe
Prošlo je skoro deset godina od kako sam se prvi put kandidovao za političku funkciju. Tada sam imao trideset pet godina, pravni fakultet sam završio četiri godine ranije.
Kad je uhapšen Karadžić, u prvom televizijskom intervjuu Richard Holbrooke je s neskrivenim narcizmom rekao – da, on se sretao s njim, tražio je od njega da izađe iz politike, ali u toku susreta, kaže, odbio je da se rukuje s njim.
Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
kakav uspeh,
srušiti takvu tvrđavu!
Znam samo da se Antonićeva misija “sabornog” prevaspitavanja “antinacionalnog mentaliteta” tzv. proevropske inteligenacije privodi (neslavnom) kraju. Ne, naravno, na novinskim i elektronskim stupcima, već na ulicama i trgovima Beograda.
