Pred kongresom je „Akt o zaštiti američke bezbednosti od agresije Kremlja – 2018“ koji objedinjuje sve sankcije protiv Rusije. Pritom je Rusija i zvanično svrstana među države koje aktivno sponzorišu terorizam.

Termin postoji od 1930-ih, a posle krize 2008. se koristi da ukaže na odgovornost politika koje su svoj autoritet prepustile tržištu. (tekst iz 2017, tema Rasprava o neoliberalizmu)

Nikada se tako mnogo slobodnih pojedinaca nije osećalo tako bespomoćno. I oni očajnički žele da povrate kontrolu nad svojim životima od onih koje krive za to što su je izgubili. (tekst iz 2016, tema Populizam)

Ako bi se sav rad potreban da se proizvedu robe i usluge automatizovao, došlo bi do dramatičnog rasta slobodnog vremena, to jest do uvećanja „nepotrebnog“ rada posvećenog konkurenciji nultog zbira.

Oni koji su bili prisiljeni na poricanje Holokausta uviđaju da je opet moguće otvoreno slaviti genocid. Tako lider Kju-kluks-klana danas kaže: „Ubili smo 6 miliona Jevreja – 11 miliona imigranata i nije neki izazov.“

Populisti tvrde da samo oni govore u ime ljudi. Oni ne izražavaju neslaganje sa određenom politikom. Za njih je to lična stvar: njihovi protivnici moraju biti sumnjivi i korumpirani. (tekst iz 2016, tema Populizam)

Čim je izabran za predsednika, Putin je Rusiji vratio staljinsku himnu. Pomislili smo da je to učinio da bi odobrovoljio ostatke prokomunističkog elektorata. Sada znamo da to nije tačno i da je on to sebe radi učinio.

Oni ne vole EU ni imigrante. Žele jaku i naoružanu državu. Oni su kao vaš rođak rasista koji uvijek pokvari božićno slavlje. (tekst iz 2016, tema Populizam)

Populizam je više retorika nego ideologija. On govori o borbi dobra protiv zla i zahteva proste odgovore na teška pitanja. On ne trpi nagodbe i kompromise od kojih se sastoji demokratija. (tekst iz 2015, tema Populizam)

Populiste ujedinjuje ideja o moralno čistom narodnom telu, koje skrnave stranci iz dve grupe: korumpirane i otuđene elite i pravi stranci, etničke ili verske manjine, i posebno imigranti. (tekst iz 2012, tema Populizam)

Vavilonska ribica iz Douglas Adamsovog „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“ koja simultano prevodi sve izgovoreno u uši domaćina postaje realnost. Ali razumeti šta ljudi zaista govore može biti opasno.

Rosa! Poznajem te od detinjstva. A sad sam dvostruko stariji nego što si bila ti kada su te na smrt premlatili u januaru 1919, par nedelja nakon što ste ti i Karl Liebknecht osnovali Komunističku partiju Nemačke.

Prolazim kolima pored Crvenih beretki kod Sava centra. Gledam uniformisane mladiće. Takvih se sjećaju u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. (tekst iz 2010, tema Kosovo)

U odličnoj priči „Očevi i sinovi“ njegov alter ego Nick Adams vozi kroz pejzaž „zamišljajući kako lovi sve što vidi“. Ova vrsta pohlepe je od Hemingwaya napravila zlatni standard američke muškosti.

Svako koristi oružje koje ima i na koje je navikao. Divljaci strele i koplja, vitezovi mačeve, musketari florete, vojnici puške i mitraljeze, savremene armije rakete i avijaciju, a mi – korupciju.

Ako dozvolimo ovaj presedan, kukaju mnogi, kako ćemo sprečiti otcepljenje Katalonije. Ali ne postoji stvarnost u kojoj Beograd upravlja Kosovom, a kamoli u kojoj je Kosovo deo Srbije. (tekst iz 2010, tema Kosovo)

Za razliku od većine građana Rusije, analitičari ruskih bezbednosnih službi i njima pridruženi eksperti koji idejno opslužuju Kremlj dobro znaju da je Rusija zagazila u epohu konačne propasti ruske imperije.

„Nakon decenija trijumfa“, zaključuje Ekonomist, „demokratija gubi bitke“, mada zapadne „zrele demokratije nisu u ozbiljnoj opasnosti“. Po ovom stanovištu, vesti o smrti američke demokratije su preterane.

Kontrola migracija postaje glavni prioritet Evropske unije, koja je spremna da afričkim državama plaća za sprečavanje migranata da dođu u Evropu – ako je potrebno i po cenu upotrebe paramilitarnih jedinica.

Umro je Vladimir Vojnovič i sada mi se čini da sebi nikada neću oprostiti to što sam propustio priliku da se lično upoznam s njim. A bio mi je takoreći prvi sused. Stanovao je na bukvalno tri minuta hoda…

Grčka nema katastar. Kada šuma izgori vi gradnjom stičete pravo na tu parcelu. A ako ste građevinski preduzimač sa političkim vezama, naknadno izdata urbanistička dozvola vam je praktično zagarantovana.

Finansijski kapitalizam je proterao etiku iz novčanih pitanja. Važno je samo ono što se ljudima sviđa. Postali smo društvo emotikona, dok u svetu investicija trijumfuje pasivno investiranje kojim upravlja kompjuter.

Amerika se nikada nije toliko oslanjala na deficitarno finansiranje svojih sukoba. Ogromni ratni dugovi ostaviće trajne posledice. Jedan od razornih efekata biće sve veća društvena nejednakost.

Evropa i Kina sada treba da budu primer svetu. Trebalo bi da odbiju uvlačenje u trgovinski rat i poruče Trumpu: samo ti ruši svoju ekonomiju; mi ćemo se držati politika koje nam donose najbolje rezultate.

Video je granice hiperkapitalizma, ali ga je sopstvena klasna pozicija sprečila da zastupa prave reforme. U sistemu u kojem se obogatio nema mesta kosmopolitizmu.

U Rusiji su za putinsku laž stvoreni maksimalno podesni i komforni uslovi. Donald Tramp nije ništa manji lažov od Putina, ali na njegovu žalost u Americi su uslovi za laganje neuporedivo lošiji.

Putin i Tramp su višestruko slični: i jedan i drugi vole moć, ne vole parlamentarnu demokratiju i ljute se kada ih neko poziva na odgovornost. I jedan i drugi neprestano lažu, ali stil laganja im je različit.

Već je postalo kliše reći da su problemi uvek ili premali ili preveliki: jednom kada postanu autentično egzistencijalni, dakle kada počnu da se tiču opstanka ljudske vrste, demokratija se na neki način parališe.

Istraživanja su otkrila indikatore zajedničkog evropskog identiteta kod građana EU i neočekivano visoku spremnost da se podrže evropske politike koje bi podrazumevale redistribuciju preko državnih granica.

Filozof Stenli Kavel koji je umro početkom jula nije tvrdio da je sve što smatramo istinom nužno istinito, ali da je uvažavanje onoga što nam je bitno neophodan uslov ozbiljnog mišljenja.

Roditelji na radu u Austriji dobijaće porodičnu pomoć u iznosu koji zavisi od troškova života u mestu u kome žive njihova deca. Mnogim građanima istočne Evrope koji rade u Austriji to će bitno umanjiti primanja.

Moguće je zamisliti scenario koji izvrće premisu iz čuvenog filma Zbogom, Lenjine! Umesto komunistkinje koja se budi iz kome u novoj, tržišno uređenoj Nemačkoj, zamislimo tehnokratu iz doba Blera i Klintona.