Dvojac sa kormilarom
Vučelić i Radun podržali Vučića, na prvi pogled u njegovom obračunu sa Evropskom unijom. A u suštini, u njegovom obračunu sa pojedinim medijima, i u gušenju medijskih sloboda.
Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.
Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.
Climate infringement
The overall result is: during this year’s first nine months, the investments were 4% lower than in 2013. And last year, the investments were 10% lower than in 2012.
Otisak prošle godine
Građani Srbije po svoj prilici još zadugo neće živeti u dosadnoj zemlji. Minula 2014. bila je tako krcata događajima da ne bi bilo lako izdvojiti ni 50, a kamoli pet najzanimljivijih.
Rasklimavanje klime
Investicije u prvih devet meseci ove godine su za oko četiri odsto manje nego 2013. u istom razdoblju. A lane su investicije bile za 10 odsto manje nego 2012. godine.
Daj pet rebalansa
Naravno, verovatno se radi o figurativnom preterivanju, ali se iz reči premijera Vučića može naslutiti da on ipak nije do kraja shvatio značaj i smisao Zakona o budžetu.
Kvadratura budžeta
VIDEO i transkript, govore Miša Brkić, Mijat Lakićević i Dimitrije Boarov.
Kada će nam biti bolje
Kada će nam biti bolje? Po rečima ministra finansija Dušana Vujovića – za oko tri godine. Toliko će, naime, biti potrebno da se „brod Srbije okrene“ i postojano zaplovi u pravom smeru.
Specijalno vaspitanje
Globalni indeks darežljivosti pokazuje koliko u pojedinim zemljama stanovništvo pomaže drugima. Lista se pravi na osnovu tri grupe pomoći: novčani prilozi, pomoć nepoznatima i dobrotvorni rad.
Poreznik Marko Marinković protiv građanina Željka Bodrožića
Ispostavilo se da nikakvog duga nema, nego da su poreznici obavezu Kikindskih povećali za – verovali ili ne – 200 puta.
Južni tok – Otrežnjenje kao osveženje
Blog Mijata Lakićevića – Ni ovo otrežnjenje, kao i svako drugo, nije prijatno, ali je dugoročno korisno. Bolje rečeno – može da bude korisno, ako Srbija bude umela da se postavi na pravi način.
B2B: Bogićević i Bajatović, kao metafore
Bogićević je uzimao kredite – Bajatović još više. Bogićević je bio u sprezi sa političarima – Bajatović još više. Bogićević ne vraća kredite – Bajatović još više.
Ekonomija i estetika
Branislav Dimitrijević zamišlja dve (naučno) fantastične slike: jedna je slobodno tržište, druga – besklasno društvo. I prosto ne može da se odluči koja mu je lepša.
Od euforije do furije
Srbija i MMF će zaključiti sporazum. To će u vladajućim krugovima biti dočekano kao velika pobeda, tj. kao znak da zaista mislimo da sprovedemo reforme. Srbija je, međutim, i do sada rado puštala takve signale.
Bez tržišta nema ništa
Nisam napisao, kao što tvrdi Dejan Ilić, moj stari oponent, da je beogradski Sajam knjiga „paradigma poželjnog tržišta“, šta god to značilo, niti se takav zaključak može izvesti iz mog teksta.
Čvorovići u besnom galopu
Poslovnu klimu ne odr(a)žava predsednik države nego državni činovnik, ona se ne može osetiti u vladi nego u opštini, nju ne otelovljuju premijer ni njegovi ministri nego šalterski službenici.
Ilija Čvorović ponovo jaše
Vd direktora Poreske uprave Srbije i njegov savetnik, obojica do skoro na službi u policiji (agentura BIA), optužili su, javno naravno, grupu ljudi za krađu i špijunažu. Bez ijednog jedinog dokaza.
Šest milijardi
Prema studiji Svetske banke Doing Business, koja meri lakoću poslovanja u pojedinim zemljama, Srbija je zabeležila pad od čak 14 mesta. Sa 77. pala je na 91. poziciju. I – najgora je u regionu.
Junak našeg doba
Vest da je sudija Vladimir Vučinić oslobođen optužbe nije izazvala veću pažnju. Mnogo veću pozornost on je na sebe privukao prošle godine kada je vratio pasoš Miroslavu Miškoviću.
Knjiga, tržište i država
Upravo je liberalizacija opštih društvenih prilika, pa i tržišta knjige, tj. komercijalizacija kako se to pogrdno zove, omogućila da svake godine broj izlagača na sajmu raste. To pokazuju podaci iz poslednjih desetak godina.
Rebalans budžeta 2014
Blog Mijata Lakićevića – Popravljanju makroekonomske „krvne slike“ Srbije najviše je doprineo Zavod za statistiku koji je nedavno prešao na novu metodologiju obračuna BDP-a.
Srpski liberali
Blog Mijata Lakićevića – Bio je to relativno širok pokret koji je zahvatao političku, privrednu i društvenu elitu. Taj liberalni deo srpske elite bio je počišćen sa javne scene početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Snage reda i zakona ili haosa i bezumlja
Temeljni zadatak države je da čuva sigurnost svojih građana. A i tuđih, kada u našu državu dođu. Kad se to ima u vidu, kazna izrečena Srbiji i nije tako oštra.
Rebalans razočaranja
Blog Mijata Lakićevića – Dokle će građani Srbije od drugih, a ne od zvaničnih organa svoje države, saznavati šta se dešava u njihovoj zemlji? Tako je, recimo, bilo u „aferi aflatoksin“, a najnoviji primer je rebalans ovogodišnjeg budžeta.
Concessions to the trap
Serbia’s budget deficit this year will amount to around 3 billion euros. Serbian government debt rose to 70% of GDP (the law stipulates that it mustn’t exceed 45% of GDP).
Ustupcima u stupicu
Državni deficit Srbije iznosiće ove godine oko tri milijarde evra. Državni dug Srbije penje se na 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (zakonom je propisano da državni dug ne sme biti veći od 45 odsto BDP-a).
Srbija u nepristojnom položaju
Od ukupno blizu 18 milijardi evra direktnih stranih investicija, koliko je stiglo u Srbiju za poslednjih desetak godina, iz Rusije je došlo 650 miliona evra, odnosno oko 3,5 odsto.
Državni posao
I studentski zahtevi se svode na zahtev da što manje da rade, da mogu što duže da studiraju, a sve o tuđem trošku. A onda ih čika Vučić pomiluje po glavi i da bonu da ne plaču.
Sad nam sija recesija
Srbija će ovu godinu završiti sa padom BDP-a od 1%. Polovina tog pada je posledica poplava, a ostalo je u vezi sa sa lošim privrednim ambijentom bez koga nema ekonomskog razvoja.
Zarobljeni (B)Um
Država za visoko obrazovanje izdvaja 2%, a za nauku oko 0,3 odsto BDP-a. To je zaista malo. Ali niko ne postavlja pitanje šta Srbija dobija nazad za te pare. Odgovor je – još manje.
TV MERE
VIDEO i transkript, govore: Mijat Lakićević, Dimitrije Boarov i Miša Brkić.
Vučić i (agro)tajkuni
Postoje dobri i loši tajkuni, postoje moji i oni koji nisu moji tajkuni, prijateljski i neprijateljski. Oni prvi su sposobni privrednici, a za one druge me baš briga. Tako rezonuje premijer Vučić.
Tri godine kako žito klasa, od reformi ni traga ni glasa
Blog Mijata Lakićevića – Ne samo da su direktne strane investicije niske, nego se kupci državnih obveznica povlače i „beže u evro“, zbog čega raste kurs dinara.
