Tvrdnja je: ako se želi politička stabilnost, potrebno je odustati od integracije u Evropu. Zašto? Zato što je za većinu zemalja članica Evropske unije Kosovo nezavisno. Šta će se tim odustajanjem od Evropske unije postići na Kosovu? Ništa.
Neoliberalizam je predmet napada, mada kritičari gotovo nikada ne kažu na koji skup stavova misle i kod kojih autora bi trebalo da ih nađemo.
U novoj vladi će svakako biti ili DS ili SRS, ali ne zajedno. Učešće svih drugih je neizvesno.
U predizbornim raspravama se može čuti kako su finansijska kretanja u Srbiji posledica svetske finansijske krize, kako je besmisleno govoriti o tome da Evropska unija nema alternativu, i kako je potrebno okrenuti se tržištima Rusije, Kine, Indije…
Kaže se kako je inflacija ubrzana svuda, što bi trebalo da znači da je posledica nekih činilaca koji su van kontrole privredne politike, recimo srpskih vlasti.
Na zapadu Evrope nema ni intelektualnog ni političkog antikomunizma. U postkomunističkoj Evropi postoji dosta snažan politički antikomunizam.
Pre četrdest godina je doživela neuspeh tržišna reforma. Potom su doživeli neuspeh zagovornici liberalnih i demokratskih reformi.
Radikalna je stranka ponudila drugim strankama ili njihovim liderima da se obavežu da će garantovati sigurnost stranim investitorima u Srbiji. Koliko su strane investicije važne?
Ima li Srbija spoljnu politiku?
Narodna je banka povukla potez koji se mora smatrati dramatičnim – povećala je kamatu za tri procentna poena.
U skorašnjim intervjuima i Koštunica i Nikolić su se trudili da uvere strane investitore da nemaju čega da se plaše ako oni dođu na vlast.
Zašto je Koštunica odlučio da zatraži prevremene parlamentarne izbore? Osnovni razlog jeste izbegavanje odgovornosti. Zbog toga je već napravio dve ključne greške.
Kao i sve drugo, i takozvani kosovski dug je potpuno ispolitizovan. Navodno, to ima neke veze sa tim da li Srbija priznaje ili ne priznaje nezavisnost Kosova.
Osnovni razlog za pesimizam jeste u tome što su proevropske snage neodlučne, a antievropske odlučne.
Ne postoji nasilje nad stvarima, kao što misle neki ministri. Postoji samo nasilje nad ljudima i drugim svesnim ili živim bićima.
Ovogodišnja konferencija Globalne mreže za razvoj, međunarodne organizacije koja okuplja istraživače iz celog sveta koji se bave razvojem, održana je u Brizbejnu, u Australiji.
To je tako već od sredine osamdesetih. Najgore je biti u pravu. Sada su na meti liberalne demokrate.
Danas kada se najavljuje vanredno stanje, valja razmisliti o tome gde su vladari Srbije doveli zemlju i kolika je njihova krivica. Vanredno stanje ima za cilj da se krivica prebaci na druge.
Situacija posle predsedničkih izbora nije ista kao pre godinu dana. Tada je Vlada bila praktično jednostranačka i predsednik Vlade je imao kontrolu nad izvršnom vlašću.
Kaže se da je to sve zato da bi sadašnji predsednik bio reizabran i da bi sadašnja vlada preživela. Nije važna cena, jer je alternativa gora.
Reakcija srpskih vlasti na kosovsku nezavisnost, tj. plan o tome kako će se reagovati, proglašen je za državnu tajnu.
Radio emisija 14.12.2007, govore: Marija Perković iz Žena u crnom, Borka Pavićević, Biljana Kovačević-Vučo, Teofil Pančić, Mirjana Miočinović, Vesna Pešić, Vladimir Gligorov i Srđa Popović.
U Srbiji se istovremeno inflacija ubrzava, a i naknade zaposlenima se koriste u predizborne svrhe. Tako da bi trebalo očekivati još veću nestabilnost na tržištu rada.
Kada je reč o privrednoj realnosti, teško je oceniti mogu li se sadašnja kretanja održati do kraja sledeće godine.
Šta predlaže MMF? Najveća pažnja je posvećena fiskalnoj politici i, nešto šire, onome što se naziva pogrešnom smešom mera privredne politike.
Najžešće kritike neoliberalizma i uopšte liberalizma i tržišnog fundamentalizma dolaze od zagovornika ekonomskog nacionalizma i patriotizma.
Radio emisija 14.09.2007, govore: Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, ekonomista Vladimir Gligorov, novinarka Tatjana Tagirov i istoričar Nikola Samardžić.
Jasno je da ako okolina ne pokazuje razumevanje za interese kosovskih građana da će doći do zbijanja redova nasuprot te okoline.
Ideja o strateškom partnerstvu ima smisla za Rusiju, ali ne i za mnoge evropske zemlje, koje teže učlanjenju u NATO upravo da bi se obezbedile od mogućih ruskih pritisaka.
Radio emisija 25.05.2007, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Petar Luković, Vladimir Gligorov i Srđa Popović.
Radio emisija, 16.02.2007, govore: Desimir Tošić, Ivan Kuzminović, Vladimir Gligorov i Biljana Srbljanović.
Čitavu godinu dana političke vođe i pregovarači ubeđuju javnost kako od nezavisnosti Kosova nema ništa. Kaže se: „Ne verujte svojim očima nego verujte nama“.
