1968.
Praktično od početka, strategija onih koji su upravljali pobunom bila je sporazum sa vlastima. Broz je to razumeo, pa je održao govor kojim je podržao studentske zahteve i svi su otišli kući pevajući.
Pad
Zašto, dakle, Srbija propada? I to praktično već pola veka? Možda zbog klime ili geografije? Ali klima je umerena, a razvijeni svet je dostupan. A opet, pad je već veoma dubok, i ne zaustavlja se.
Italy and the euro
The story of the Italian economy is a complex one, so here is just one argument why Italian governments were eager to adopt the euro and why going back to the lira is not very popular with the Italian public.
Ponovo o Marksu
Novi magazin – Kada se čitaju i dva dodatna toma, i napomene, i razmatranja koja su sabrana u tri toma Teorije o višku vrednosti, ne može se izbeći utisak da je dobro što se Marks zaustavio na prvom.
Tri napomene
Prva je da se sadašnji režim, isto kao i onaj dosovski, zasniva na NATO intervenciji iz 1999. Nezavisno od toga da li je neko prizivao ili ne, pobuna protiv Miloševića je računala sa njom i njenim posledicama.
Državna dobit
Kada se govori o razlici između privatnog i javnog interesa često se misli samo na preduzetnički interes. Ali ukupno uzevši svi se interesi razlažu na privatne. (Jeste, i nacionalni i državni i srpski i nebeski.)
Hladni rat ili normalizacija
To sa upotrebom nervnog gasa je ozbiljno. Kao i diplomatska i uopšte politička reakcija na taj incident. Može se to posmatrati i kao nesporazum. Tek, reakcija ruske diplomatije je bila neadekvatna.
Konkurencija i izbori
Novi magazin – Pogrešno je dozvoliti da vam konkurent određuje teme i način političke konkurencije. Posebno je rđavo ukoliko ostavite utisak u javnosti da vam konkurent prosto može preuzeti program.
Zašto se EU još nije raspala
Novi magazin – Korbin, vođa laburista, predstavio je stav stranke o odnosima Velike Britanije sa EU. Tu je ključan njegov odnos prema carinskoj uniji, a potom saradnja sa evropskim jedinstvenim tržištem.
Nelegitimni populizam
Razlika između Rusije i Srbije je u tome što se ova druga može demokratizovati, ukoliko bi se opozicija modernizovala, da se tako izrazim. Nelegitimni populizam u Srbiji uglavnom je fasadne vrste.
Demokratija i manje zlo
Ako je neki izbor manje zlo, on je bolja alternativa. Upoređivanje po dobru ili zlu vodi istovetnom ishodu. Kao motivacija da se glasa, ima razlike. Možda ima više smisla glasati za bolje, a ne za manje rđave.
Berza
Novi magazin – Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, pogledajmo paniku iz 1987…
Demokratija, pluralizam i ekstremizam
Helsinški odbor – Levi populizam je klasni, a desni nacionalistički. Desni populizam ima veće izglede da osvoji vlast, a levi se lakše demokratizuje.
Crkva i politika
Novi magazin – Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.
Prijatelji i interesi
Neprijatelji su oni koji nisu prijatelji, čak i ako su partneri. Ako partneri u jednoj stvari mogu biti neprijatelji u drugoj, onda je rusko savezništvo sredstvo u neprijateljskom sukobu sa zapadnim partnerima.
Dva populizma
Novi magazin – Ključna razlika između levog i desnog populizma je u tome što je levi populizam klasni: uzeti od bogatih i dati siromašnima, dok je desni nacionalistički: uzeti od njih i dati nama.
Justice and the future
Vucic said that now is not the time for happiness or sorrow, that we should instead look towards the future. How? How are he or former president Nikolic supposed to look towards the future?
Pravda, a o budućnosti
Vučić kaže da nije vreme ni za radost ni za tugu, već se treba okrenuti budućnosti. Kako će se on ili Nikolić okrenuti budućnosti? Nisu oni bili sredstva jedne rđave politike – oni su za nju odgovorni.
Objašnjenje i preporuka
Ovo je kratak komentar podstaknut skorašnjim napisima Denija Rodrika. Poslednji takav je pod naslovom „Kako spasiti ekonomsku nauku od neoliberalizma“ objavljen u časopisu Boston Review…
Biće bolje
Novi magazin – MMF otprilike kaže da je politika fiskalne konsolidacije sprovedena, da će se stvari popraviti, a da bi bilo dobro i da se poradi na promenama koje se najavljuju iz godine u godinu.
October 1917: How it all went wrong
The Russian Revolution heralded a fertile period for economic thinking in the 1920s, but this was decisively killed off by Stalin. The effects of the destruction he wrought have left a long shadow.
Sloboda i prava
Prosto rečeno, ljudi su slobodni da formiraju državu, oni nemaju pravo na državu. Reč je o slobodi, a ne o pravu, jer „pravo na“ podrazumeva „obavezu da“, a nje, osim ako nije izričito preuzeta, nema.
Znamo više o budućnosti nego o prošlosti
Funkcija predskazanja nije predviđanje budućnosti, već osvetljavanje sadašnjosti. Uvažavanje ove činjenice stoji iza svakog „šta bi bilo kad bi bilo“ pristupa istoriji.
Milošević i Vučić – razlika
Milošević se bojao demokratizacije, dok Vučiću zbog privrednih neuspeha preti smena na nekim od sledećih izbora. Nacionalizam i ruska podrška su obojici bili korisni, ali iz različitih razloga.
Poređenja
Novi magazin – Evropski zvaničnici ukazuju da katalonski referendum i na njemu zasnovana deklaracija o nezavisnosti nisu u skladu sa španskim ustavom i stoga nisu zakoniti. Šta ovo poslednje znači?
Katalonija i pitanje otcepljenja
Ovaj slučaj je uporediv sa jugoslovenskim zbog asimetričnog federalizma dve države. Jugoslavija nije mogla da se nosi s otcepljenjem Slovenije, a da se pritom ne raspadne. To brine i špansku vlast.
Junker, Makron, Merkel
Novi magazin – Zapravo, ima smisla početi s Makronom. Njegov ključni predlog jeste da se politički podupre evropska monetarna unija, što će reći evro.
Catalonia and the issue of secession
Yugoslavia proved unable to deal with secessions without disintegrating. That is also the worry of the Spanish government – that the secession of Catalonia will lead to the dissolution of Spain.
Sto godina
Novi magazin – Ne znam šta se u Rusiji planira povodom stogodišnjice Oktobarske revolucije. Koliko sam primetio, nije mnogo pažnje posvećeno stogodišnjici Februarske revolucije.
Javni dug, bankrotstvo i održivost
Novi magazin – Kada je država pred bankrotstvom? Na primer kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.
Rad i vrednost
Novi magazin – Ako bi se pitalo koja je marksistička knjiga bila najuticajnija, to ne bi bio Marksov Kapital, čije se prvo izdanje pojavilo pre 150 godina, već Lenjinova Država i revolucija ili Staljinov Kratki kurs.
Politika nepravde
Preuveličavanje, prikrivanje podataka i čista, ali navodno korisna laž nisu karakteristike specifične za populizam. Poslednjih stotinak godina populizam je otvorena politika nepravde.
