Posle tačno dve nedelje od objavljivanja na sajtu delegacije Evropske komisije, prevod izveštaja o napretku Srbije u evropskim integracijama za 2008. konačno se našao na sajtu Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji.
Evropski standardi II: Ovo poglavlje ispituje kapacitete Srbije da postepeno usaglasi svoje zakonodavstvo i politike sa komunitarnim pravom vezanim za unutrašnje tržište, sektorske politike i pravosuđe, slobodu i bezbednost, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i prioritetima Evropskog partnerstva. Istovremeno se analiziraju i administrativni kapaciteti Srbije. U svakom sektoru, Komisija ocenjuje napredak postignut tokom perioda izveštavanja i rezimira opšti stepen pripremljenosti zemlje.
Evropski standardi I: Ovo poglavlje ispituje kapacitete Srbije da postepeno usaglasi svoje zakonodavstvo i politike sa komunitarnim pravom vezanim za unutrašnje tržište, sektorske politike i pravosuđe, slobodu i bezbednost, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i prioritetima Evropskog partnerstva. Istovremeno se analiziraju i administrativni kapaciteti Srbije. U svakom sektoru, Komisija ocenjuje napredak postignut tokom perioda izveštavanja i rezimira opšti stepen pripremljenosti zemlje.
Ekonomski kriterijumi: U ispitivanju ekonomskih dešavanja u Srbiji, Komisija se vodila zaključcima Evropskog Saveta u Kopenhagenu iz juna 1993. godine, koji je definisao da je za članstvo u Uniji potrebno postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, kao i sposobnost suočavanja sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama u Uniji.
Politički kriterijumi: U ovom delu izveštaja analizira se napredak Republike Srbije u ispunjenju političkih kriterijuma iz Kopenhagena, koji zahtevaju stabilnost institucija, koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava, poštovanje i zaštitu manjina. Ovde se prati i regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi sa državama u procesu pristupanja i državama članicama, kao i poštovanje međunarodnih obaveza, kao što su saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine.
U očekivanju prevoda na srpski 58 strana Izveštaja o napretku Srbije za 2008. Komisije EU, preveli smo delove koji su izostavljeni u napisima naših medija. Ti napisi su zasnovani na 6 prevedenih strana Izveštaja, koje su naše vlasti dale na uvid novinarima. Mi smo preveli izvode sa ostalih 48 strana.
Na sajtu Jugpresa objavljeno je nekoliko fotografija na kojima se navodno nalazi Ratko Mladić. Operativci BIA su 5. septembra na beogradskoj Trošarini uhapsili Aleksandra Isailovića iz Ripnja, verujući da hapse Ratka Mladića. Isailovića je hapsio i MUP Srbije u proleće 2004. godine, takođe zbog sličnosti sa Mladićem.
Reakcija Srbije je reakcija najnespretnijeg ministra vanjskih poslova u povjesti Srbije, koji očito više rešava političke zadatke za svoju stranku umjesto da se bavi diplomatijom.
Beograd za pokojnike, roman beogradskog pisca i prevodioca Predraga Crnkovića dobitnik je regionalne nagrade hrvatske izdavačke kuće V.B.Z.
Politkovska je bila tiha žena sa naočarama, majka dvoje dece i najhrabriji ruski izveštač svoje generacije. Ubijena je pre dve godine u liftu svoje zgrade, na 54. rođendan Vladimira Putina.
Godinama gledamo ratnički ostrašćenog mitropolita Amfilohija, a sada se i njemu dogodio narod u obliku demonstranata „zilota“.
Na poziv Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji, u Beogradu je 12. novembra održan Okrugli sto o Izveštaju o napretku za 2008. (Progress Report 2008) godinu.
Prenosimo svih deset mišljenja međunarodne arbitražne komisije, kolokvijalno nazvane Badinterova, po predsedavajućem Roberu Badinteru. Članovi komisije bili su svi predsednici ustavnih sudova država osnivača EU.
Putevi i karakter svetske ekonomske krize verovatno su složeniji od kraha njujorške berze 1929, u onoj meri u kojoj su se razvili modaliteti i strukture poslovanja, uključujući nove tehnologije i svetsko tržište.
Ove godine su prvi put objavljena dva pisma iz 1967: pitanja mladog nemačkog doktoranta i odgovori Hane Arent, u kojima ona daje svoj sud o studentskoj pobuni.
U poslednje vreme naša desnica je opsednuta brojanjem. Koliko žrtava u Srebrenici, koliko u Bratuncu, koliko isteranih sa Kosova, koliko iz Krajine, koliko iz Bosne – koliko ubijenih čini genocid.
Pitam ja vas, u kojoj bi drugoj zemlji mladi plaćali porez kako bi stari mogli da priušte erekciju? Ono što se kod vas zove fudbal kod nas je soccer, a ono što su kod vas ratni zločini – kod nas se zove fudbal.
Kao razlog za svoju odluku da odbije titulu počasnog gradjanina Novog Sada Ifraim Zurof, direktor jerusalimskog Centra Simon Vizental, naveo je činjenicu da se u centru grada nalazi spomenik Jaši Tomiću, “poznatom antisemiti, uz to još i osuđenom ubici.”
Komitet pravnika za ljudska prava će protiv države Srbije podneti predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, povodom presude kojom je sudija Miroslav Bošnjak osudio Zorana Petakova zbog uvrede vladike Irineja Bulovića.
Jesu li ubojstva u Hrvatskoj povezana sa srbijanskom mafijom ili mafijom uopće? Kome odgovara nesigurnost na ulicama Zagreba i postoje li politički interesi koji je kreiraju?
Retoričkom agresivnošću srpska diplomatija nastoji da amortizuje utisak da je u trgovini sa UN i EU relativizovala svoj tvrdi stav prema evropskoj misiji, pa i Ahtisarijevom planu.
Prenosimo fotografije dvora vladike Vasilija Kačavende, izgrađenih na temeljima deset porušenih muslimanskih kuća, čiji su vlasnici bili ugledni domaćini iz Biljeljine.
Dolazak na Kosovo izaziva stanje slično jet-legu koje je prouzrokovano preranim buđenjem, višesatnim poskakivanjem sa sedišta u ritmu rupa, i konačnog ateriranja u tu realnost.
Sve u svemu, bilo je malo rezultata u pogledu legislative u toku celih godinu dana s obzirom da je rad vlade i parlamenta bio veoma pogođen podelama koje su postojale među političkim strankama u vezi sa glavnim pitanjima strategije.
Radio emisija 14.11.2008, govore: novinar Miša Vasić, Goran Svilanović iz Regionalnog saveta za saradnju i Zoran Ostojić iz LDP.
Galerija fotografija i porodično stablo Baraka Obame
Nova knjiga: Snaga lične odgovornosti posvećena Latinki Perović u izdanju Helsinškog odbora. PREUZMITE CEO TEKST!
Da li pad svetskog finansijskog sistema ima efekat pada Berlinskog zida? Da li će se nepunih 20 godina posle pada komunizma srušiti i kapitalizam?
Vesna Pešić, Sonja Biserko i Zlatko Paković o Dobrici Ćosiću.
Pojavilo se čak i pismo-peticija u odbranu „otadžbinskih interesa“ Srbije u Vojvodini sa već poznatom grupom „nacionalnih radnika“.
Istraživanja kažu da će u Bosni i Hercegovini 2040 godine, ako mladi nastave da odlaze iz zemlje ovim tempom, biti samo 1% mladih ljudi.
Da Antonić nije insistirao da svoju paskvilu nazove “naučnim radom”, stvar bi bila za nijansu podnošljivija. Ali Antonić je svoj tekst “Kulturni rat u Srbiji” pročitao na naučnom skupu i na kraju se potpisao kao vanredni profesor Filozofskog fakulteta.
