Bilo je potrebno 4 godine ove vlasti, pa da se opet ozbiljno progovori o novom ratu za teritorije susednih država. Tako to rade preobraćeni mirotvorci: zaklinju se u mir dok huškaju na rat.

Odluka o prodaji državnih stanova je ispravna i trebalo je da bude doneta i ranije. Ali kada bi Vučić prodavao svoj stan ili kuću, da li bi sebi za taj posao dao 15 dana, od toga pola neradnih?

Bolje je imati više ljudi kojima je jedina dobrobit to što postoje, nego manje ljudi koji uživaju visoku dobrobit. Ishod bi bio svet pun siromašnih ljudi srećnih što su živi. To je odvratan zaključak.

Predsednik Republike Srbije će se u Beogradu sastati sa ratnim predsednikom Skupštine Republike Srpske i osuđenim ratnim zločincem Momčilom Krajišnikom.

To je on cvrkutao na proslavi Dana Republike Srpske: „RS je postavljena na kostima svetih mučenika, a sve što je postavljeno na krvi za ime Božje, to je vječno i neprolazno.“

Posle orošavanja časti i ugleda, ministar policije je dobio još jedan novogodišnji poklon: uredbu koja ga ovlašćuje da po svom nahođenju i bez ikakvog nadzora formira pomoćnu policiju.

Kosovo* je dobilo pozivni broj koji će države koje ga priznaju smatrati državnim, a one koje ga ne priznaju regionalnim. U tome je moć zvezdice: priznanje Kosova više nije uslov za interakciju sa njim.

Ako je sud presudio da ministar policije Nebojša Stefanović nije „glavni fantom Savamale“ postavlja se pitanje ko jeste? Premijer Vučić je u prvi mah za to optužio „idiote“ iz (beo)gradske uprave…

Pred predsedničke izbore, kada je potrebno opoziciono jedinstvo, pitam se zašto je desetkovana opozicija pod neprekidnim napadom, ne samo nasilničke vlasti, nego i ljudi koji su protiv vlasti.

Očigledno da Zlatko Paković – sa kojim ja, kao i on sa mnom, nameravam da ostanem u dobrim odnosima, ali mi je istina draža – ni sam ne veruje u snagu svojih argumenata.

Mnogi ovdašnji analitičar je sklon da pojmove „teror“ i „terorizam“ smatra sinonimima, mada je teror proizvod države, a terorizam razorno nasilje koje nosi političku poruku neke grupe ili organizacije.

Pavlova prva pisma nastaju svega jednu deceniju nakon Isusove smrti. On je kao živi svedok najbliži istorijskim događajima – most između Isusovog (judejskog) pokreta i hrišćanstva u nastajanju.