Pogibija Šabana Šaulića je udarna vest. Vučićeva borba za Kosovo u Minhenu ostala je u senci ove smrti: „Kad pročitate telegram saučešća Ane Brnabić, naježićete se!“

DSS i SRS su na Trgu Nikole Pašića još jednom rekli „Kosovo je Srbija“. I Dveri i Naši su vikali to isto predsednici vlade u Orašcu. Da je Kosovo Srbija ponovio je i Vučić u Minhenu (da ne kažemo u „minhenskoj pivnici“).

Povodom novog izdanja autorkine knjige Srbija i demokratija 1903-1914: Ponovo živimo u autoritarnom poretku i pitamo se zašto nikako ne možemo da ostvarimo demokratiju?

„Napustite sve oblasti Kraljevine Srbije… U suprotnom bićete uništeni od prvog do poslednjeg“. Ovako se kaže u pretećem pismu Beogradskom centru za bezbednosnu politiku…

Proslava pobede razuma je ipak deplasirana. Severnu Makedoniju čeka grubo buđenje kada NATO prvi put bude zahtevao davanje određenog procenta iz državnog budžeta za kupovinu oružja.

Gospoda Vučić i Tači su se borili kao lavovi za aplauze kod kuće. Jer i jedan i drugi ne stoje baš najbolje kad je reč o unutrašnjoj legitimnosti. Tako da su pokazali mali interes da obezbede međunarodni legitimitet.

Marko Vidojković je Pravni fakultet u Beogradu nazvao „leglom neverovatnih smradova, neverovatnog ološa i leglom kriminala“. Na te kvalifikacije je reagovao dekan Pravnog fakulteta Zoran Mirković.

Dok su bili na vlasti demokrati su smanjili javni dug, ostvarili visoki privredni rast i poboljšali standard građana. Vučić je potrošio 8 milijardi evra tuđih para, ali su i privreda i životni standard stagnirali.

Korupcija, nekompetencija i nepotizam nisu razvalili samo društvo i institucije, već i sposobnost režima da kontroliše posledice svojih postupaka i razdvoji „svoje“ od „tuđih“, „poslušne“ od „neposlušnih“.

Za danas je najavljeno da će žiteljima Srbije, to jest demonstrantima u Beogradu biti ponuđeno da ga potpišu. Hajde da još jednom pogledamo šta nam se nudi na potpis.

Premijerka mu veruje i to je jedino što ima od političke obuke. Ali sada je dužna da svoju odanost fanatizuje i u nekim zajedničkim deonicama bude odani tumač svake, pa i najsumanutije gospodareve ideje.

Provokacija na slovenačko-italijanskoj granici tokom komemoracije za žrtve pobacane u jame potresla je slovenačku javnost.

Pokretači inicijative #105 od 5 miliona povodom neistina koje je izrekao profesor Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i poslanik vladajuće stranke Marko Atlagić na zasedanju skupštine 11. februara.

Poglavlje iz nove knjige „Žali bože. Eseji o religijskom nacionalizmu, balkanizaciji i globalizaciji“: Požega je balkanski Jeruzalem. Tu su se ove godine sastali hrvatski katolički biskupi i episkopi SPC iz Hrvatske.

Kampanja vladajuće stranke „Budućnost Srbije“, performans simulacije političkog legitimiteta uz prisilno dovođenje publike, šalje građanima jednu jedinu poruku, i to onu kralja Luja XIV – država, to sam ja.

Skupovi usiljene odanosti održavaju jadnike na ubogom radnom mestu. Revnosni televizijski hroničar traži među narodom one koji ga vole. Nahvatali su jednoga koji kaže: „Došao sam ovde samo da ga pipnem!“

Autori dokumenta su umesto kosovske ponudili jednu drugu viziju – kako treba da izgleda država na teritoriji na kojoj deluju njene ustanove. Na prvom mestu sada nisu granice nego pristojna država.

Vlast i protestanti dele jedno zatamnjeno zajedničko polje od čijeg razrešenja zavisi da li će se evropske vrednosti ikada sresti sa srpskim nacionalnim pitanjem.