Meni se čini da teorija o neglasanju za manje zlo u situaciji kada postoji veliko zlo, nije ispravna. I više od toga – to je čak glupo, naročito u slabim društvima fragilne (“mlade”) demokratije.

On ističe kako rano ustaje, kasno leže i puno radi. Drugim rečima, opisuje nam jedan običan dan jedne obične žene u Srbiji. Ali za razliku od njega, žene se ne hvale time što rade ceo dan.

Vučić je pozvao na okretanje životu i miru, na dobre odnose sa Hrvatskom i odustajanje od srpske osvete za ustaški genocid. Ali da li se on zaista udaljio od nacionalističkog narativa o Jasenovcu?

Dobro je što sve to, kako reče gradonačelnik Siniša Mali, nema veze sa predizbornom kampanjom, nego prosto, april je takav mesec u Srbiji: sve pupi i buja, pa i betonski blokovi.

Razumem kada se neko iz bogate zemlje, poput Piketija i Sandersa, buni jer se kapital i poslovi sele u siromašnije zemlje. Ali ne razumem zašto se zbog toga bune u siromašnim zemljama.

U Srbiji je u toku simulacija reforme policije. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović već dve godine uspavljuje javnost bajkama da će u policiji biti uvedeno karijerno napredovanje.

Zar mi već nemamo na slobodnim izborima izabrane zastupnike građana? Zašto nije traženo da se narodni poslanici izjasne o poverenju Vladi, umesto da građani ponovo glasaju za poslanike?

Samoopredeljenje insistira na direktnom dijalogu između Srba i Albanaca sa Kosova, bez mešanja Srbije, kao jedinom načinu normalizacije odnosa i izgradnje poverenja između zajednica.

Meni se čini da je „policija u civilu“ samo detalj, odnosno da za ove izbore postoji čitav veliki plan, ili tačnije „mapa puta“ kako da Vučić dobije 50 posto na izborima koje je sebe radi i raspisao.