Lanjske godine, negde pred kraj decembra, penzioneri su u svojim sandučićima zatekli dirljivu literaturu: zahvaljujući vašem odricanju, Srbija je napunila budžet i može spokojno da gleda u svetlu budućnost.

Ako Vučić ne pobedi na izborima – Srbija ne treba da postoji. Verodostojnost ove izjave nije potvrđena, ali sasvim bi ličilo na njega da uprkos zaduženju da brani zemlju olako preti njenim nestankom.

Opstrukcija rada skupštine i onemogućavanje opozicije da se uključi u raspravu o budžetu je bila kap koja je prelila čašu. Zato je CRTA odlučila da zatamni sajt Otvorenog parlamenta.

Ovako, dakle, umire srpski parlamentarizam – ne uz prasak, nego uz zvuk zvonceta predsedavajućeg i 300 puta ponovljene reči – „Da li se neko javlja za reč? Niko“. Tamo gde nema razgovora, nema ni parlamenta.

U skupštini je srušen pravni poredak kao onda u Savamali. Samo što ti koji su rušili nisu nosili fantomke. Vučić je učinio ono što je obećao: nije rušio noću, nego u po bela dana pred kamerama.

Za Tanju Tagirov, koja bi o ovome pisala bolje: Vučić je izjavio da se slaže sa primedbama iz Brisela da je pravosuđe u Srbiji neefikasno i izloženo političkim uticajima, ali da su to nasleđeni problemi.

Nisam načisto šta ta složenica, nesvojstvena našem jeziku, znači: Najevropljanin. Superlativ tamo gde mu mesto nije. Zamislite: Najcrnotravac, Najaleksinčanin, Najbelopalančanin. Najjagodinac!

U duhu božićnih praznika, ponuda britanskog ministarstva za visoko obrazovanje deluje primamljivo: tri godine fakulteta za dve godine studiranja, uz niže troškove i povećanje državnog budžeta.

Navodno traje javna debata o promeni Ustava. Ne zna se ko i sa kime razgovara, niti kako i o čemu se razgovara. To liči na tobožnju javnu debatu pre donošenja zakona o obrazovanju i medijske strategije.

Nema dana bez vesti o neofašističkom ispadu negde u svetu. Najzgusnutije je u Evropi, pre svega u njenom istočnom delu. Izreka da pobednici pišu istoriju bledi pred činjenicom da je poraženi masovno prekrajaju.

On je superheroj rada, prvi u svemu, važniji od svih, bitniji od Vlade i premijerke, pametniji od svih doktora nauka, u ekonomiju se razume bolje od prof. Miodraga Zeca, ratnu tehniku ima u malom prstu.

S tom razlikom što likovi u crtaćima ne podležu ovozemaljskim zakonima – mogu na primer da hodaju po vazduhu dok ne pogledaju nadole – dok likovi u vlasti ne podležu zakonima ove zemlje.

Treba li joj verovati kada tvrdi da će ugovor o koncesiji za aerodrom i svi njegovi aneksi biti javni, ako odbija da postupi po presudi Upravnog suda upravo u vezi sa tajnošću dokumenata o koncesiji.

Na mrežama se pojavio slučaj ničije bebe u Tiršovoj. U pitanju je moralna dilema i veliki problem kasnog kapitalizma: devojčica sa hidrocefalijom ne dobija dovoljno pažnje i to je alarmiralo majke ostale dece…

Srbija će ovaj Međunarodni dan ljudskih prava obeležiti krajnje vašarski – u hali Beogradskog sajma, uz prigodan program, narodne nošnje, ručnu radinost, stare zanate i gastronomske specijalitete.

„Zaslužuje li Slobodan Praljak himnu na komemoraciji?“ postavi pitanje građanka zamišljeno zureći u ekran svoga laptopa. „Misliš – zaslužuje li Slobodan Praljak komemoraciju?“ zbunjeno je pogleda suprug.