Ako najnovije izmene Krivičnog zakonika budu usvojene, kao sudija ću ih primenjivati kao i sve pre njih, bez obzira na to šta o njima mislim. Ali do tada ću se truditi da objasnim koliko je ovo što se čini pogrešno.
Mitropolit Amfilohije je nedavno predložio da se posmrtni ostaci bračnog para Milošević-Marković prenesu u Crnu Goru, jer za Miloševića „nema mesta u alejama velikana ili zaslužnih građana u Beogradu“.
Tata kaže: „Pa svi živi su se bacili u turizam! Bez toga nema šansi da preživimo!“ Onda ja pitam: „Ako će u našoj sobi bit turisti, di ćemo spavat ja i Damjanica?“ Tata odmahne rukom: „Ajde bogati, nije sve u spavanju…“
Možda je samit u Berlinu zaista propao. Bar kao pokušaj da se narogušeni balkanski đilkoši privedu dijalogu. Zakrvljene galamdžije i njihovi pomiritelji zaglavljeni su u živom blatu ne znajući šta je sledeći korak.
U poplavi lažiranih brzometnih štrajkova glađu, jedan pravi i ozbiljan štrajk nikako ne dospeva na prve stranice. Danas je osamnaesti dan otkako Maja Pavlović, direktorka novosadskog TV Kanala 9, štrajkuje glađu.
Ransimanova analogija sa krizom srednjih godina neizbežno implicira da je smrt demokratije blizu. On skicira tri moguća scenarija za kraj demokratije: klimatske promene, društvene mreže i kineski model.
Održane su 3 javne rasprave o Nacrtu zakona o studentskom organizovanju. Prikazaćemo kratak istorijat pisanja Nacrta, a zatim prokomentarisati sam tekst.
Tekst direktorke Beogradskog centra za bezbednosnu politiku povodom spota „Demanti Beogradskom centru za bezbednosnu politiku“, koji je objavila Nacionalna avangarda posle njenog gostovanja na N1.
Novi magazin – Recimo da je na skupu podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Neka nije reč o Srbiji već o bilo kojoj autoritarnoj državi.
Dok je Farageova partija Brexit hvatala zalet, ekološki protesti u Londonu bližili su se kraju. Posle skoro dve nedelje pobune zbog klimatskih promena, pokret Extinction Rebellion je obustavio blokadu centra grada.
Na pravoslavni Veliki petak 26. aprila turski vojni avioni izvršili su ukupno 39 povreda grčkog vazdušnog prostora. Reč je o brojci čiji jedini smisao može biti prenošenje jasne političke poruke raznim adresatima.
Priliv kineskog novca u Srbiju nije slučajan. Njemu odgovara zemlja bez pravila, u kojoj su institucije slabe i gde se poslovi završavaju sa jednim čovekom.
Evo kako je Sergej Trifunović objasnio genocid: „Da li Srebrenica ima prefiks genocid ili masakr, to je frljanje brojevima. Srebrenica se dogodila zahvaljujući Aliji Izetbegoviću tako što je Klinton nazvao Aliju i rekao…“
O „Dugoj noći“, 3. epizodi VIII sezone „Igre prestola“: malo je leševa, malo je mrtvih glavnih junaka, požalili su se gledaoci i kritičari. Svetogrdno je iz ovog prikaza iskoračiti u realnost Srbije. Ali učinimo to.
U intervjuu nemačkom FAZ-u pred odlazak u Berlin Vučić objašnjava da za Miloševića nije želeo da kaže „veliki“ lider u značenju nemačkog „groß“, ili engleskog „great“, već naprosto engleskog „big“. Kao Big Daddy.
Uz porast nejednakosti u svetu prosečne vrednosti postaju besmislene. U polarizovanom društvu porast prosečnog dohotka ne govori nam ništa o promenama kroz koje prolaze bogati ili siromašni.
Individualno posmatrano, relevantnost tih naroda i država marginalna je, a ona je u dobroj meri takva i samoskrivljeno. Međutim, kao celina, makar i samo mehanička, oni tvore čitavu jednu civilizaciju…
Oni koji nisu imali živaca da dočekaju „dogodine u Prizrenu“ odlučili su da organizuju dogodovštine u mnogo bližoj i dostižnijoj Borči, gde je poprište borbe za „nedavanje Kosova“ postala pekara.
Kada Putin obeća Vučiću da „Rusija neće dozvoliti da bilo ko dira Srbiju“ – šta mu je obećao? Drugim rečima, kako se države „diraju“? I ne samo države: recimo, kako se odrasle osobe „diraju“, to jest zadirkuju?
Ministarstvo ne obrazlaže na osnovu čega uvodi kaznu doživotnog zatvora, ali nas u svom obrazloženju uverava da kazna doživotnog zatvora može biti humanija od kazne zatvora u trajanju od 30 do 40 godina.
Na fotografijama se jasno vidi da su na oglasnim tablama mađarske ambasade ispisane parole „fašisti“ i „marš iza žice“, međutim, režimski mediji uprkos tome tvrde da parole glase „fašisti“ i „marš iz moje ulice“.
Zašto da država ne da jedan milion pogorelcima u Parizu, kad je dala dva miliona evra za školu u drugoj državi, da ne govorim o drugim doznakama kojima svaka naša vlast obasipa Republiku Srpsku?
On je artist i model koji ubitačnu monodramu kazuje bez prekida, pantomimičar, vlasnik lutkarskog pozorišta, opsenar, uvek u jednoj te istoj besmislici koja nema epilog, niti poentu niti srećan niti bilo kakav dobar kraj.
Nemam recept za ljudskost, samo znam kako je to: kada smo zajedno šetale poljima Suedendea i kad je crveno sunce ležalo na pšenici. Uprkos svim strahotama, svet je divan, a bez kukavica i slabića bio bi još divniji.
„Neka gori u paklu“, širom sveta govore dobri ljudi koje je razbesnelo to što je WikiLeaks objavio elektronsku poštu Hillary Clinton. Zašto, pitaju oni, nije objavio ništa skandalozno o Trumpu ili Putinu?
Naša vlada je uputila milion evra Francuskoj kada je već bilo skupljeno dovoljno novca za obnovu Notr Dama. A siromaštvo u Srbiji je jedno od najvećih u Evropi: 400.000 ljudi nema dovoljno novca za hranu.
Novi magazin – Režimu se bliži kraj jer su isti ljudi na vlasti od 2012, dakle sedam godina. Ukoliko se eventualno uzme da se prve godine vlast stabilizovala, onda je reč o oko dve preostale godine.
Mašina – Film je toliko estetski, žanrovski i u svakom drugom smislu loš da je legitimno pitanje postoji li opravdanje za trošenje internet prostora na razglabanje o ovom nacionalnom trešu.
Novosti – Sanaderu se sudi kao samonikloj jedinki, pomahnitalome kleptomanu, individui oboljeloj od pohlepe, a ne kao nadzorniku kriminalnog sustava koji je namirivao vlastite i partijske apetite.
Kada je bežao iz Francuske 1940. Benjamin je sa sobom poneo crni kofer. Da li je u njemu bio neki rukopis? Znamo da to nije Projekat Arkade jer ga je dao Bataju, ni Teze o filozofiji istorije koje je poverio Hani Arent.
Rano ujutru u sredu 17. aprila, u samom centru Atine iznenada je postavljena skulptura Aleksandra Velikog. Izvajao ju je Janis Papas davne 1993, u vreme najgorih odnosa Grčke sa svojim severnim susedom.
Iz debate „Sreća: kapitalizam vs. komunizam“, održane 19. aprila u Torontu između dve ličnosti koje na globalnoj sceni predstavljaju alt-desnicu i neomarksističku levicu.
